Пише: Горица Нешовић
Кажу да Немци не једу супу ако није врела. Не знам да ли то важи и за летње месеце. У Индији једу љуто, јер љутина хлади тело… Не знам, не смем ни да пробам. Наша теорија расхлађивања углавном се односи на ледену воду, лимунаду, сладолед…
Топимо се ових дана. Сви. По ко зна који пут чула сам како никада није било овако топло, тј. да кад смо ми били деца, лета су била другачија… Јесте се мало угрејала планета, али није баш тако велика та разлика.
Као прво, није се мерила температура на сваком ћошку, јаве у Дневнику и на радију на сат времена, и то је то. Клима-уређај није имао нико, мање аутомобила у саобраћају, па се лакше дисало. Нису се ни шуме секле бесомучно, као сада. Кад дође лето, још у осам ујутро се праве сендвичи које носимо на Аду или на базен. Једне године неко је препоручио да се квасе чаршави, да се њима прекрива намештај, па је једна моја претерала, почело да смрди на буђ.
Није се мерила температура на сваком ћошку, јаве у Дневнику и на радију на сат времена, и то је то. Најгоре је било ноћу, кад све стоји, нема дашка ветра да пирне, не може да се спава од врућине која прелази у нервозу. Често сам устајала да квасим ноге хладном водом, а док стигнем до кревета, оне суве.
Лети је увек било врућине, него смо били млађи и здравији, па се лакше подносило.
Сад свашта стисне – немање, имање, жуљање, нервоза…
Увек сам се чудила баби која је по тој највећој врућини облачила мајицу на бретеле, па преко тога блузу дугих рукава, сашивену од цветног цица, са дугмићима на закопчавање. Преко тога, ако затреба, обуче и прслук. Вруће ми је било кад је само видим тако натронтану. Циркулација.
Слушамо већ годинама савете да без шешира не излазимо, светла одећа, дуги рукав… Испод шешира ми се коса улепи, спљеска, некако ми је још топлије, дуги рукави су чист вишак гардеробе, некако не делује освежавајуће. Обрни-окрени, најбоље је на плажи, поред воде, било какве.
Једино лепо лети су градске улице, које продишу јер је мање аутомобила у саобраћају, лакше се налази место за паркинг, спорије тече време, спорије се и хода. У врелини, постајемо лењи, а и лепљиви.
Наместила сам клима-уређај на двадесет пет степени, два дана нисам нос промолила напоље, седим, хладим се и чекам да прође највећа врућина. Комшиница се хвали како не подноси клима-уређај, па се хлади лепезом и мокрим пешкиром, уздише и цокће, и чека да прође.
Чувам се лоших мисли, и својих и туђих, праштам, мирим се, трудим се да разумем
Пре неколико година, по највећој врућини, гледала сам серију о Петру Великом, усред руске зиме, и то ми је било освежење.
Само, како охладити врелу главу? Та врелина може да буде гора од било које спољне температуре. Разне неправде и муке које набију ватру у главу, па не може да се смири данима. Не знам кад и како ме је то прошло, али већ неколико година имам један покрет руком кроз ваздух, који каже – ма нема везе! Чувам се лоших мисли, и својих и туђих, праштам, мирим се, трудим се да разумем.
Врели дани и вреле ноћи, још ће потрајати.Има начина да се расхлади тело, само ако је хладна глава.
Извор: Блог “То сам ја”
