У организацији Српског националног савјета Црне Горе и СИКЦ „Свети Сава“, у Српској кући у Подгорици одржана је Академска трибина, на којој је на тему „Поријекло Црногораца“ говорио теолог и историчар Горан Шарић.
Отварајући трибину уредник Будимир Дубак је казао да је Шарић беспоштедни критичар нових митомана с простора бивше Југославије, као и међународне заједнице. Његови ставови, по ријечима Дубака, се темеље на објективним историјским чињеницама, које излаже и тумачи без пристрасности.
– Кад је ријеч о Горану Шарићу, додатни разлог да га позовемо на Академску трибину је и тај што , како каже у интервјуу „Српским новинама“, да су његови Шарићи старином из околине Берана, па зато с посебном пажњом прати дешавања у Црној Гори. Стога ћемо цитирати дио поменутог интервјуа из 2020. године, под насловом „Косово је највећа срамота Европе“. Горан Шарић каже: „Када сам недавно пролазио кроз Конавле видио сам бројне усташке графите по зидовима, а у прастарим рукописима сами дубровачки аутори Конавле називају „Канале Серблорум“. Сличност са дешавањима у Црној Гори, посебно на Цетињу је очигледна. Често кажем да је Црна Гора временска капсула, повијесни времеплов за схватање процеса који су се раније одвијали у Далмацији…Управо су литије доказ да је вјечна само она кућа коју зидамо на духовним темељима, а не лажни идентитети изведени из топонима и регионалних различитости – казао је Дубак, подсјетивши да је на данашњи дан прије 82. године почело Хитлерово бомбардовање српских градова и дан када је уништена Народна библиотека у Београду, све са циљем да се тим убије памћење српског народа.
Говорећи на тему „Поријекло Црногораца“ Горан Шарић је, између осталог, казао да без вјере нема ни нас, и да се увијек борио против фалсификовања историје.
–Што се тиче теме предавања етногенеза или поријекло Црногораца консултовали смо документа које су о Црногорцима присали други, шта су писали Британци, Руси, Чеси, Млечани…Консултовао сам такође и изјаве Црногораца кроз вјекове о себи, и из свега тога било је видљиво да су се Црногорци, уз све посебности, уз сву специфичност коју су имали, на коју су били поносни, ипак себе идентификовали као дио једног српског националног етноса. Међутим, почетком 20. вијека прво у неким круговима у Италији, након тога у Загребу, а након тога тек и у Подгорици, дошло је до идеје о црногорској нацији. Нација би била, на почетку, дио неке шире италијанске, касније дио хрватске нације или чак, у новије вријеме потпуно засебна нација, чији би идентитет градила на негирању заједничког поријекла са Србима. Италијани су искористили сукоб унутар једне породице Петровића и Карађорђевића, сукоб ђеда и унука, гдје се једноставно Краљ Никола није хтио одрећи своје круне , али он се никада није сматрао некаквим засебним народом у односу на Србе. Он је хтио круну и власт, а не нову нацију – истакао је гост Академске трибине.
– У вријеме Аустроугарске, у вријеме њене окупације Црне Горе, дошли су хрватски учитељи и у Црној Гори је први пут дошло до идеје да су Црногорци посебан народ у односу на Србе. Након тога су се црногорски студенти, попут Секуле Дрљевића, врло брзо уклопили у усташки покрет и радили на тој идеји. Видјели смо и да су Ђилас и комунисти изградили нову црногорску нацију…Негдје 90-их година, доласком Мила Ђукановића, дошло је до тога да данас у Црној Гори постоји 40% људи који сматрају да су нека посебна нација – казао је, између осталог, Шарић.
По најавама организатора наредна Академска трибина биће организована 10. априла у Српској кући, гдје ће о највећем хришћанском празнику Васкрсу говорити протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
Извор: српске новине
