Пише: Горан Киковић, професор историје

Није било давно када је на Цетињу односно прије скоро два вијека у вријеме владавине династије Петровића, приликом ослобођења тадашњег турског утврђења Жабљака Црнојевића, на једном од топова који су јунаци из Ријечке нахије назвали “Зеленко“, урезани су сљедећи стихови митрополита Петра Другог Петровића Његоша:

“Црногорци кад оно витешки,

Жабљак тврди турски похараше,

онда мене старца заробише,

на Цетиње србско довукоше“

мјесеца марта 10.1835.

Тако је писало на топу који је донешен из боја у којем су Црногорци побиједили Турке. Писало је на Цетиње србско! Шта је данас са Цетињем, на којем се кличе “Србе на врбе!“ и гдје се пјевају пјесме усташког пјевача Томсона, који велича клање Срба у НДХ!

Да се не повјерује: од некада српског Цетиња, гдје се пјевало и писало српски и српски се мислило и дисало, дошло се до данас усташког Цетиња, гдје се кличе хрватским усташама из Другог свјетског рата! До тога да се протествује против устоличења митрополита Црногорског на Цетињу, у мјесту гдје столују митрополити вјековима!

Доживјесмо да у Морињу једном малом мјесту код Котора се подигне спомен плоча усташама Фрљње Туђмана а против како написаше “великосрпске идеологије и окупације“ усташки двоглавници Ранко и Рашко (име му је било Растко- па га је промијенио да се неби звао по Растку Немањићу,чију славу славе Коњевићи који се нису у конвертите претворили). Међутим зна се да Црна Гора није била, нити ће икада бити Црвена Хрватска!

Али оно што су они заборавили, “здушно“ бранећи “независну и суверену Црну Гору“’секуле дрљевића који цијело вријеме рата провео уз Усташког кољача и фашисту Анту Павелића, зато морају да знају да Црна Гора није била, нити ће икада бити Црвена Хрватска и поред жеље Савића Марковића Штедимлије и његових данашњих нових усташа који пјевају и величају фашистичке симболе и лидере у Црној Гори.

Ретроградна политика пораженог режима Мила Ђукановића своје циљеве и хтјења промовисала је кроз тзв. одбрану државе а позивајући се на „никад више деведесте“, „никад више1918“, „никад више великосрпски национализам“ и томе слично. Ових дана некакав смијењени Кентера рече .за српски народ у Црној Гори да су спремни трактори, да ће границе након избора бити отворене да се „врате одакле су дошли“, док је у јавном дискурсу омиљена фраза тих „државника“ била – „великосрпски национализам и хегемонија“.

Мржњу према Србима и свему српском, као и према Српској православној цркви доказали су ове црногорске усташе у годинама уназад системском дискриминацијом Срба, а круна њиховог дјеловања је и доношењем срамног Закона о слободи вјероисповијести, а затим бруталним гажењем људских права и слобода, злостављањем и хапшењима неистомишљеника, нарочито српског православног свештенства и монаштва и вјерујућег народа, а доминантно оне српске националности.

У таквој патолошкој мржњи и агресији неодољиво су подсјетили на хрватске злочинце, који се и дан данас поносе геноцидном творевином Независне државе Хрватске и усташлуком. А несрећна Драгиња припадница усташког трилинга Ранко –Рашко-Драгиња изјави у сред парламента Црне Горе да “све попове треба похапсити“.Шта је то него усташка идеологија која се састојала у крилатици: трећину Срба покатоличити,трећину Срба протјерати а трећину Срба побити. Данас на последњем попису 2022.Срба у НД Хрватској има око 3 процента.То су били намијенили Црној Гори и то ко други него црногорске усташе.

Треба ли подсјећати шта је традиционална Црна Гора и који су њени симболи који су последњих година и мјесеци од стране злонамјерних медија и новинара сепаратистичке орјентације блиских властима, примједби зашто се слави и славило са тробојкама усред Црне Горе. Као да тробојка није црногорска застава, напротив, она је стара колико и традиција слободарске Црне Горе и она је њен вјековни симбол.