На данашњи дан, 6. фебруара 1999. године у замку Рамбује код Париза, француски предсједник Жак Ширак отворио је мировну конференцију о Косову и Метохији. На конференцији су учествовали представници власти СР Југославије и косметских Албанаца, уз посредовање изасланика САД, Русије и ЕУ.
Крах конференције, након безуспјешних 17 дана преговора, означио је крај настојања да се криза ријеши мирним путем. Услиједило је бомбардовање тадашње СР Југославије. Спорне одредбе преговора биле су војно присуство НАТО у СР Југославији и одржавање референдума на Косову и Метохији, послије три године. Рамбује је дворац на само 50 километара од Версаја. Преговори у Рамбујеу и њихов наставак у Паризу били су изнуђени од Контакт групе. На самом почетку испоставило се да су били сасвим неприпремљени и неорганизовани, да су били једна, од почетка, велика импровизација. То је био хазардерски покушај булдожер дипломатије и државног секретара САД Мадлен Олбрајт да се вјештом манипулацијом Србији отме Косово и Метохија, а ако то не успије, онда да се нађе формални повод за рат против Србије. Дакле да се Србији Косово и Метохија одузме „милом или силом”. У Рамбујеу и Паризу то се покушало уговорном подвалом, а ако то не успије, онда ће се пронаћи повод за агресију на Србију и изузимање Косова и Метохије из њене јурисдикције.
Мамац да се тај циљ оствари већ у Рамбујеу био је Привремени споразум за мир и самоуправу на Косову и Метохији, који се првих недјељу дана свјесно дозирао на кашичицу, да би послије два продужетка последњег дана преговора на сто био стављен читав текст Споразума са ударним поглављима. Из тог текста је било јасно да из Косова и Метохије треба да произађе нова албанска држава. Рамбује је прича без истинских преговора, без могућности да се било шта мијења у папиру који је поднијет. Требало је бити мудар, па изабрати да се пострада по што је могуће повољнијој цени. Ту није било изгледа да се оствари нека побједа. Мадлен Олбрајт, државни секретар САД била је прецизна:” Ако ово не прихватите, бомбе ће да падају.” Тако тврд амерички став према српској делегацији повремено су олакшавали италијански и руски представници. Страни медији пренијели су љутњу Американца пошто су Италијани српској страни одали да Албанци неће да потпишу. У међувремену дипломата и службеник ЦИА-е у звању шефа Косовске верификационе мисије ОЕБС-а, Вилијам Вокер „измислио” је Рачак, па су нови преговори били само припрема за рат. На крају, амерички посредник Ричард Холбрук је пошао за Београд, на последњи разговор са Слободаном Милошевићем. Ако не прихвати папир који се стави пред њега, НАТО авиони полећу из Авијана. Ричард Холбрук састао се последњи пут са Слободаном Милошевићем 22. марта 1999. године и поново тражио од њега да прихвати споразум из Рамбујеа. Милошевић је то одбио, што је довело до НАТО бомбардовања СРЈ, које је трајало 78 дана, од 24. марта до 10. јуна 1999. године.
