Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

ГОДИШЊИЦА 5. ОКТОБРА: Слобода је скупа ријеч, ропство је постало јефтино!

Пре 23 године, 5. октобра 2000. у Београду су се догодила масовна окупљања присталица тадашње Демократске опозиције Србије што је довело до повлачење са власти дотадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића и крупних политичких промена. Протест у центру Београда, испред зграде Савезне скупштине, организован је пошто је Савезна изборна комисија оспорила победу кандидата Демократске опозиције Србије (ДОС) Војислава Коштунице на изборима за председника СРЈ, одржаним 24. септембра 2000.
Масовним демонстрација је претходио генерални штрајк на који су позвали прваци тадашњег ДОС-а. Савезна изборна комисија је саопштила да је кандидат ДОС освојио 49 одсто гласова и најавила нови круг гласања.Представници ДОС-а тврдили су да је Коштуница освојио 52,54 одсто гласова, и одбијали су одржавања другог круга избора.
Процене о броју учесника протеста у центру Београда разликују се, али реч је вероватно о најмасовнијим окупљањима икада против власти Слободана Милошевића. Масовност је била непосредно изазвана широким уверењем да се догодила изборна манипулација, као и масовним незадовољством нагомиланим током деведесетих.
У Београд су се тада слиле десетине хиљада грађана из унутрашњости, углавном у организацији ДОС. Колоне аутобуса и других возила кретале су се из разних крајева Србије пут Београда. Полицијске снаге су извесно време покушавале да зауставе колоне на локалним и регионалним правцима као и на прилазима Београду. Утисак је добрим делом био да полиција делује безвољно, рутински.
Поједини демонстранти упали су у здање Савезне скупштине коју су обезбеђивале малобројне полицијске снаге. Заузета је, такође, полицијска станица у Улици мајке Јевросиме. Догодио се упад у оближњу зграду РТС у Таковској. Као у Скупштини и у РТС-у демолиран је део простора и изазван пожар.
Слободан Милошевић је сутрадан признао изборни пораз. После сусрета са Војиславом Коштуницом, председничким кандидатом ДОС, 6. октобра око 22.00 часа преко једне београдске приватне телевизије обратио се јавности и објавио повлачење.
Милошевић је тада честитао победу противнику, а за себе је најавио да ће се надаље посветити породици. Упркос датим гаранцијама, Милошевић је 1. априла наредне године ухапшен, да би у јуну био изручен Хашком трибуналу, где је умро током суђења, марта 2006. године. Војислав Коштуница је 7. октобра 2000. положио заклетву пред посланицима Савезне скупштине.
Према званичним подацима, Коштуница је на изборима септембра 2000. године, добио 2.470.304, односно 50,24 одсто гласова, а Милошевић 1.826.799, или 37,15 одсто гласова.
Петооктобарски протест је имао и жртве – активисткиња Демократске странке Србије (ДС С) Јасмина Јовановић погинула је када је пала под багер, а учесник протеста Момчило Стакић преминуо је од срчаног удара. Више десетина лица је повређено, грађана демонстраната и припадника полиције.
Прваци широке коалиције странака које су сачињавале тадашњи ДОС, 23 године касније налазе се на различитим па и опречним странама, кад је политичко опредељење у питању. Кључне личности тих догађаја нису више присутне. Зоран Ђинђић и Слободан Милошевић нису међу живима. Војислав Коштуница се повукао из активне политике.
извор: спутњик
Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ДПС-ОВЦИ ЗАКАЗАЛИ АНТИЈУБИЛЕЈ: Десети комунистички конгрес заказали за 25. јануар!

ДАРИО ВРАНЕШ: Пљевљацима се намеће да славе Дан Санџака, а не када је град ослобођен од Турака!

БОРЦИ РАТОВА ИЗ 90-ТИХ НЕЗАДОВОЉНИ: Тајна комисија тајно доноси одлуке на штету ратника!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

petokraka21

ПАКАО КОМУНИЗМА У ЦРНОЈ ГОРИ: Прва жртва партизана Гавро Лакић из Бјелопавлића!

koooo

МЛАЋЕЊЕ ПРАЗНЕ ЕУ СЛАМЕ: Драма домаћих Европејаца комунистичке провинијенције!

odstupanje-Zidani-most

ИДЕОЛОШКЕ МАГЛЕ: Четничко Антисрпство лидера странке испод цензуса!

dubrovnik-1

НИЈЕСМО ЗНАЛИ, А ТРЕБАЛО ЈЕ: Дубровачка бригада Југословенске Војске у Отаџбини, командант капетан др Нино Свилокос!

radivoje

ИЗА СЦЕНЕ: Академик Радивоје Беровић – “Сјен српског Скадра”!