Пише: Предраг Васиљевић (Спутњик)
Језиву антируску хистерију коју је Запад покренуо као одговор на специјалну интервенцију Русије у Украјини, евроатлански медијски, невладини и квазиинтелектуални кругови хитно би да оживе и у Србији. Провлаче се у јавности потпуно надреални и парадоксални аргументи са циљем усађивања нове америчке идиотске мантре да је Путин — „нови Хитлер“, а да су украјински декларисани и нескривени неонацисти и њихови западни помагачи — спасиоци наше будућности. Ти, одавно инсталирани и плаћени штабови из западних хибридних фондова, пробуђени су да агресивно и без одлагања крену у најофанзивнији рат против сваког помена Русије у Србији.
У тој безумној акцији провлачи се сомнабулна теза да је за агресију 1999. године крива Русија јер нас „није бранила“, а не НАТО који нам је 78 дана најсавременијим пројектилима разарао земљу и убијао децу. Зато би ваљда, и у сукобу у Украјини, коначно требало да се адекватно реванширамо и да свим снагама подржимо НАТО, односно да станемо у фронт против Русије. У страшном подухвату испирања мозгова, евроатлански пиони у Србији једноставно прећуткују аргумент да је Америка више од 50 пута од Другог светског рата интервенисала у независним државама без одобрења Уједињених нација.
Мора се упорно понављати исконструисана америчка парадигма да је једино Русија прекршила међународно право, „извршила инвазију и агресију“, а да сви у Србији морамо користити само те речи и на сваком кораку осуђивати Москву. И новинари евроатланске агенде узели су бич друштвено политичких цензора, па деле „одважне“ лекције, ликују што се по Европи гасе Раша тудеј и Спутњик и позивају српске власти да забране и Спутњик Србију.
Велики „борци“ за слободну реч тако, отворено се и без срамоте, (да не причамо о елементарној еснафској солидарности), бедно и гласно залажу за гашење медија и отпуштање новинара. Русомрзитељи заоденути у костиме врхунске објективности и филантропије жмуре на најморбидније нацистичке злочине над руским народом у Донбасу последњих година који су документовани, а објављују потпуно монтиране слике и снимке наводних руских разарања.
За те велике хуманисте, који нису сузу пустили због протеривања Срба са Косова и Метохије, постоје сада само украјинске избеглице, а не виде више од стотину хиљада Руса који су избегли из Донбаса у Русију. Траже да се заврне руски гас, да се прекину авиолиније са Москвом, да се блокирају банке, замрзну паре, аплаудирају што се руским спортистима забрањује учешће на такмичењима, усхићено кличу јер Русије нема чак ни на песми евровизије…
Да је сада 1949. година и да постоји Голи оток, они би први друкали комшије, супружнике, колеге, рођаке и пријатеље који поштују Путина, слушају Чајковског, гледају Тарковског, или читају Достојевског и Љермонтова, навијају за Медведева, једу руску салату и певају Каљинку.
Ти антијунаци нашег доба, подигли су сада главе, осетили крв и решили да заувек дотуку и сахране сваку позитивну емоцију Срба према Русији.
Какав залудан и помало комичан посао.
Као да кренеш праћком на С-400.