Сутра се навршава 105 година од смрти Гаврила Принципа који је прије 109 година учествовао у Сарајевском атентату, према многим мишљењима, догађају који је покренуо Велики рат.
–Многи и данас осуђују припаднике `Младе Босне` због атентата, као да смо у суштини и без тога могли да избјегнемо сукоб који је услиједио 28. јуна 1914. године. Већина `атентатора` била је високо образована, а они што су били малољетни итекако су учествовали у интелектуалним расправама и вјеровали у – идеју слободе, истиче за Срну историчар из Источног Сарајева Свјетлана Самарџија.
Владимир Гаћиновић, подсјећа она, пишући о “Младој Босни” говори о томе да “велика дјела стају великих мука” и да млади босански покрет за обнову своје земље мора да се темељи на дубокој и огромној љубави према народу и великој творачкој вјери у самог себе.
Према њеним ријечима, “Млада Босна” се не може тражити у 1914. години јер је много прије омладина из свих крајева земље почела да осјећа набујале емоције уједињења и буђења националне свијести која је задесила Европу током 19. вијека.
–Након 500 година ропства под Османском империјом, Босна је поново запала у нови вид ропства, првобитно окупирана, а затим анектирана 1908. године, а као да се заситила окова, мјесеци и године који су надолазили доносили су нов налет националистичкој омладини. Академичари у Бечу окупљени око листа `Зора` били су духовне вође покрета који је растао, а претеча Гавриловог Видовдана јесте Богдан Жерајић, наводи Самарџија.
Прича о томе како је Принцип отишао у Београд са Трифком Грабежом 1913. године позната је као “Принципов испит зрелости”, те су о “малом и закржљалом, али ведром, жустром и отпорном дјечаку, који се није бојао ни смрти нити жртвовања, чули Европа и свијет”.
Самарџија подсјећа да данас ти млади сањари, занесењаци слободе и уједињења леже у гробљу у Кошеву.
–Младобосанци утамничени у аустријским казаматима већином нису дочекали слободу, али су дочекали да се врате у своју БиХ. И данас плијени емоције исповијест да је тадашња Обала војводе Степе /Кулина бана/ била прекривена масом људи која је дочекивала ковчеге које ће нешто касније пренијети у већ припремљену гробницу у српском гробљу на Кошеву. Остало је забиљежено да је хиљаде људи викало `Слава видовданским херојима, наглашава Самарџија.
Гробница на Кошеву била је саздана од бетона, а њен конструктор инжењер Симо Марковић истицао је тада да ни бетон није трајан, али да је сигуран у то да ће народ који је омогућио да се из Аустрије пренесу земни остаци видовданских хероја омогућити да се сазида и трајна и импозантна гробница.
–Заиста, у освит Другог свјетског рата митрополит дабробосански Петар Зимоњић дао је да се сагради капела видовданским херојима која чува сјећање и на православно гробље старо неколико вијекова, а које се некада налазило на мјесту данашње зграде Парламентарне скупштине БиХ и Зграде пријатељства између Грчке и БиХ, каже Самарџија.
Када је подигнута та зграда, додаје она, прастаро гробље је рашчишћено, а један нарочити одбор прегледао је све временом руиниране старе плоче и надгробне споменике, потом је капела видовданских хероја озидана од тог старог камена и то тако да су древни натписи углавном исписаних црквенословенским писмом остали видљиви на фасадама.
-На плочи уграђеној у капелу, на којој се налази натпис `Видовдански хероји` са именима видовданских хероја, стоје и Његошеви стихови симболични за идеолошко-слободарску оријентацију читавог видовданског култа српства – `Благо томе ко довијек живи имао се ршта и родити`, рекла је Срни Самарџија.
Гаврило Принцип, припадник “Младе Босне” и “атентатор” на окупационог аустријског надвојводу Франца Фердинанда, рођен је 25. јула у Обљају код Босанског Грахова.
Он је као члан пројугословенске организације која се залагала за окончање аустроугарске владавине у БиХ извршио атентат на аустријског надвојводу Франца Фердинанда, када је грешком страдала и његова супруга Софија, у Сарајеву 28. јуна 1914. године.
Принцип је средњу школу похађао у Сарајеву и Тузли, а онда и у Србији. Да би се издржавао радио је тешке физичке послове као надничар. У Београду је положио приватно шести разред у Првој београдској гимназији.
У марту 1914. године објављено је да аустријски престолонасљедник долази у Сарајево у јуну 1914. године да присуствује војној вјежби аустроугарске војске у околини града.
Српско становништво и југословенски оријентисани муслимани и Хрвати у Сарајеву доживљавали су тада Фердинандов долазак и војну вјежбу као провокацију. Посебно су тај осјећај имали Срби, јер је долазак окупатора био предвиђен баш на велики српски празник Видовдан.
Према првобитном плану атентата, извршилаца је било шест. Недељко Чабриновић бацио је бомбу на аутомобил у коме се налазио Фердинанд. Бомба је експлодирала иза аутомобила и лакше је ранила два пратиоца. Приликом повратка колоне Принцип је извршио атентат на престолонасљедника, али је погодио и његову супругу. На суђењу је установљено да атентатори нису имали намјеру да убију Софију Хотек.
Аустроугарске власти су у току истраге дошле до сазнања да је оружје кориштено у атентату донесено из Србије. То је касније послужило за ултиматум Аустроугарске Србији и објаву рата.
У вријеме када се догодио атентат, Гаврило је био малољетан и није могао бити осуђен на смртну казну, па је добио 20 година затвора.
Аустроугари су послали Принципа у мрачну и хладну тамницу казамата Терезин који се налази између Прага и Дрездена. Оковали су га, изгладњивали, забадали му ексере у тијело…
Неки свједоци стражари причали су да је Принцип мучен тако што су га стављали у посебно буре које је било пуно огромних ексера и бодља – били су закуцани са унутрашње стране.
Гаврило Принцип умро је 28. априла 1918. године, мало пред крај Првог свјетског рата. При крају живота због лоших затворских услова, ослабио је и имао четрдесетак килограма.
У унутрашњости ћелије смјештене у тврђави Терезин данас се може видјети само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био везан.
На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника, главног актера сарајевског атентата, који је послужио владајућој монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у свјетској историји.
Након окончања Првог свјетског рата, Принципови посмртни остаци су ексхумирани и пренесени у Сарајево.
У Капели видовданских хероја, на православном дијелу гробља Кошево, сахрањени су сви “младобосанци”. Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу.
Мада и данас постоје разне интерпретације атентата и разлога који су до њега довели, остају записане ријечи Гаврила Принципа изречене током суђења и наведене у записнику: “Након што је мој народ покушао свим средствима, легално или илегално, да добије правду и признање основних људских права, Аустроугарска је наставила да гази његову националност, језик, културу, религију, и све што се сматра светим, користећи се корупционим методама, застрашивањем и примјењујући силу”.
Гаврило Принцип је тада објаснио да “није ништа већи злочинац од Мађара, Италијана, Пољака и Ираца, који су се за исте идеале борили у 19. вијеку”.
Ово писмо Принцип је родитељима послао из Сарајева 25. октобра 1914. године и, прије свега, замолио их да му опросте на великој несрећи и жалости коју им је нанио.
“Ја сам иначе здрав, но то не значи ништа, да ли сам болестан или мртав – то ми је потпуно ради мене, свеједно – но мени је једино жао Вас и цијелога народа због несреће која га је снашла. Мени и мојим несрећним друговима већ је расправа свршена, а у четвртак ће нам се прогласити осуда.
Каква ће бити не знам, али бих најволио да ме на смрт осуде. Не могу Вам писати о својим душевним мукама, но то Вам и не треба знати. Како сам рекао – опростите ми и помирите се са тим да мене више нема, а ја Вас волим и љубим изнад свега срца и душе. Гледајте на сваки начин да Никицу школујете. Више ништа, него безброј пољубаца Вама и свима које познам.
Много Вас воли и поштује Ваш син, Гаврило“.
Посљедњих година, на Видовдан, у Источном Сарајеву одржава се манифестација “Принципови дани у Источном Новом Сарајеву”, током које представници града Источно Сарајево и општина у његовом саставу посјећују спомен-капелу Видовданских хероја и полажу вијенце на мјесту, гдје је сахрањен Гаврило Принцип и остали чланови “Младе Босне”, као и на споменик у парку “Гаврило Принцип” у Источном Новом Сарајеву.
Извор: срна
