ТАЧНО две године Куртијева привре­мена администра­ција ми не дозвољава да уђем на Косово и Мето­хију, само због онога што мислим и говорим. Време пролази, а моја жеља да се вратим је све јача, каже француски политиколог Пол Антоан за Новости.  –

На колико дуго вам је забрањен улазак?

– Доживотно! Не могу тамо више да се вратим. Тако су ми рекли. Дали су ми неки папир, који је био на албанском језику, па сам одбио да га потпи­шем. Додали су и да имам две недеље да се жалим “амбасади Косова” у Па­ризу, што, наравно, нисам учинио, јер за мене она не постоји.

Како се осећате због ове забране?

– Врло непријатно, јер сам веома волео тамо да одем. Имам пуно пријате­ља и познаника, није лако суочити се са чињеницом да више не могу да их ви­дим.

Јесу ли вам тада објаснили због чега су вам забранили улазак?

– Нису улазили у дета­ље. Кратко су ме обаве­стили да су ме уписали на “црвену листу” због угрожавања безбедности “државе Косово” и “међу­народних односа Косова”. Одговорио сам им да би ту врсту информација треба­ло да ми да судија, али ми је службеник на админи­стративном прелазу пре, ево већ две године, одго­ворио да “нисмо у Фран­цуској, већ на Косову”.

Шта сте то урадили што им је толико засметало?

– То је једноставно. Реч је о свим путовањима на Косово које сам организо­вао, интервјуима које сам дао, конференцијама које сам одржао. Албанци с Косова воле да се о Косо­ву прича само позитивно. Не свиђа им се када неко говори истину.

Шта сте све организовали?

– На пример, одлазак на Косово у српске енклаве француског сенатора Се­бастијана Мерана, који је после тога много говорио у Сенату о тешком поло­жају Срба. Због тога је у Сенат више пута позван да пружи објашњења и “ам­басадор” Косова. Такође, и бившег председничког кандидата и посланика Жан-Фредерика Поасона. Организовао сам и сусрет Срба с Косова са францу­ском сенаторком Валери Боаје и сенатором Сте­фаном Равијеом, и неким другим званичницима у Паризу.

Шта вас је навело да се ангажујете?

– Занима ме ситуација у региону. Реагујем зато што сматрам да није нор­мално то што се догађа. Донекле разумем да Не­мачка, САД или Енгле­ска признају тзв. Косово. Кућа моје породице ста­рија је од америчке исто­рије. Али, жао ми је што то ради Француска. Као Француз, то не могу да схватим.

Имате ли новости у вези с вашом забраном?

– Не. Разочаран сам што нема помака. Постојао је договор из Брисела од прошле године у вези са забранама, али се он очи­гледно не поштује. Нисам једини у овој ситуацији. Можда су мислили да ћу овако бити тиши. Али, преварили су се.

Јесте ли се жалили француским властима?

– Јесам, али то није има­ло много успеха. Францу­ска сматра да је то про­блем обичног грађанина с “државом” коју признају.

Имали сте и анонимне претње с албанске стране?

– Било их је. Сада су се мало смањиле. Али, и да­ље постоје. Звали су ме телефоном, слали поруке.

Имате ли наду да ћете се једнога дана вратити на Косово, да се поново сусретнете са српским пријатељима?

– Искрено, немам мно­го. Ситуација на Косову је све гора по Србе. Мала нада да ћу поново путова­ти увек постоји. Али, не у годинама које долазе.

Пратите ли на даљину шта се дешава на КиМ?

– Наравно. Видим да је стање по Србе тешко. Постоји велики прити­сак Американаца и ЕУ на српске власти. Није лако. Европску политику во­де Немци. Срби не могу да очекују много од њих. Ствари ће се временом ме­њати, став Марин ле Пен у Француској је другачији. У Италији, већ неколико година постоји влада која разуме шта се догађа. То треба искористити. Више пута сам се срео с Мате­ом Салвинијем и говорио сам му о проблему Косова. Сложили смо се.

Како ће се све ово завршити?

– Наставиће се, претпо­стављам, овако још годи­нама. Ситуација по Србе ће се погоршавати. Курти је изабран из два разлога: због пројекта “велике Албаније” и укидања виза за ЕУ. Ал­банце с Косова, који имају само “држављанство” Ко­сова, не занима да остану тамо, желе само да се до­копају ЕУ. Одлазе, а тамо зидају куће. Погледајте колико их живи у Немач­кој, Швајцарској, Белгији, Италији… Не знам када, али доћи ће тренутак, када ће Косово поново дефакто постати део Србије. Турци су тамо били петсто годи­на, па је поново постало српско. Тако ће бити опет.

Како одржавате контакт с вашим пријатељима…?

– Телефоном, мејловима, организовањем догађаја у Француској. Приредили смо састанак у Општини пари­ског шеснаестог арондисма­на, у француском Сенату, колоквијум у месту Блан­менил, наступ фолклорних друштава и продају српских производа с КиМ…

Како успевате све то да постигнете?

– Најтеже иде с обез­беђивањем средстава. Да имамо више новца, наш колектив “Француска-Ср­бија” би био још актив­нији. Сналазимо се сами, али успевамо да опстане­мо.

Потребно нам је и ма­ло више визибилитета, да људи чују за нас.

Активни сте и у региону?

– БИО сам недавно у Београду и Црној Гори, да се сретнем с пријате­љима и одморим. Ускоро планирам да отпутујем у Републику Српску. Имам одличне контакте с тамошњим властима. Циљ ми је да наста­вим да повезујем француске политичаре са политичарима из РС.

Извор: новости