Консултантска фирма “Фиделитy” на Фацебооку је објавила анализу прве економске мјере Владе. Анализу преносимо комплет.
“До прије мјесец дана смо живјели статистички сан економског лидера у региону уз свакодневно понављање мантри о импресивним стопама раста БДП-а, рекордним страним директоним инвестицијама, највећима просјечним платама, рекордном запослености. Статистичко шминкање и стављање у политички ПР-контекст поменутих података није издржало судар са бруталном реалношћу једног феномена који је изазвао потпуни застој глобалне економије; рекордни индикатори су се рекордном року истопили као путер на познатом љетњем подгоричком жаропеку.
Како би одложила ефекте нове кризе на привреду Црне Горе, Влада је припремила мјере за подршку домаћој привреди. Ево и наших коментара на најважније од њих.
1. “Одлажу се уплате пореза и доприноса на зараде као и обавеза сходно закону о репрограму”. Ова мјера је потпуно исправна и једина могућа обзиром на угрожену ликвидност компанија. Ипак, оно што се мора разумјети је чињеница да је ово ОДЛАГАЊЕ плаћања пореза и доприноса, што значи да послодавце за 90 дана ЧЕКА плаћање ових обавеза. У штуро описаној мјери Владе, није јасно наведено што је догађа након истека рока од 90 дана; да ли послодавци морају платити обавезе или се плаћање продужава. Сугеришемо Влади да дефинише да се продужи плаћање тих доспјелих обавеза на 60 мјесеци по принципу аутоматизма. Другим ријечима, привреда добија 60 мјесеци бескаматног кредита за плаћање ових обавеза.
2. „Одлагање отплате кредита код свих банака, микрокредитних институција и Инвестиционо-развојном фонду у трајању од 90 дана“ је такође добра мјера која није довољно детаљна из сљедећег разлога: да ли се грађани обраћају банци или се одлагање обавеза ради по принципу аутоматизма. Подсјећамо да је Народна банка Србије прилази проблему на правилан начин: мораторијум се ОДОБРАВА по принципу аутоматизма без одласка у банку а плаћање ће наставити да плаћају САМО они који се посебно изјасне да ЖЕЛЕ да наставе плаћање. Мјера коју је предложила Влада није овако прецизно дефинисала ступање мораторијума на снагу. Ово је огромна разлика у приступу и може се догодити да људи једноставно не успију да пошаљу финансијским институцијама захтјеве, што им угрожава ликвидност. Мишљења смо да ЦБЦГ мора имати исти приступ прликом имплементације мораторијум. УПДАТЕ: корисник кредита је ипак дужан да пошаље банци допис за мораторијум.
3. „Крерање нове кредитне линије ИРФ намијењене побољшању ликвидности предузетника до максималног износа по кориснику 3 милиона еура“. Недовољно прецизно формулисана мјера, па се поставља питање: какви су детаљи кредитне линије која је продложена? Да ли се захтијева успостављање хипотека/залога на покретним стварима? Колико времена треба да прође од дана подношења захтјева до исплате новца? Наш став је да процедура одобравања треба да буде брза, ефикасна и јасна; кредити се требају обезбиједити „меким“ колатералом (без хипотеке/залоге) са што дужим роком отплате и дужим ТОТАЛНИМ грејс периодом на отплату кредита.
4. „Обезбјеђивање једнократне помоћи пензионерима са најнижом пензијом и корисницима материјалног обезбјеђења у износу од по 50 еура. Опредијељено милион еура.“ Ова мјера је потпуно неадекватна социјалном моменту у коме се најугроженији слој становништва заправо и налази. Такође, није довољно широко обухваћена категорија становништва којој треба помоћ, јер ће многи од њих у наредним мјесецима бити додатно угрожени.
5. „Авансно плаћање пружаоцима услуга и извођачима радова на започетим капиталним пројектима уз обезбјеђење банкарске гаранције у висини аванса. Започети капитални пројекти неће бити заустављени.“ Највећи побједници предложених мјера државе заправо су све компаније које су ангажоване на капиталним пројектима. Ове компаније ће „усисати“ огромна, вишемилионска средства које је било неопходно распоредити на микро, мала и средња предузећа. Ово је највеће коцкање Владе са мјерама због чега смо и дали једва прелазну оцјену; сектор микро, малих и средњих предузећа је кључан за одржавање економске супстанце наше државе. Велике компаније имају огромна основна средства која могу продати и тиме створити додатну ликвидност, што им даје лакшу позицију од микро, малих и средњих предузећа које ту могућност махом немају. Подсјетимо, микро, мала и средња предузећа су кичма економског система Црне Горе и чине 98% укупног броја компанија. Ускраћивање подршке том сегменту привреде кроз комбинацију бесповратних субвенција и снажних мјера ликвидности овим компанијама значи и брже гашење радних мјеста и њихов тежи опоравак када криза прође.
Резиме: Укупан НЕТО одлив новца из буџета Црне Горе у прве 4 мјере износи свега ЈЕДАН милиона еура јер се остале три мјере односе на ОДЛАГАЊЕ плаћања обавеза.
Последња мјера, која се односи на наставак исплате пружаоцима услуга и извођачима радова на започетим капиталним пројектима, није исказана у новцу али према до сада објављеним подацима можемо претпоставити да се ради о ДЕСЕТИНАМА милиона еура НЕТО одлива новца“, наводи се у анализи поменуте фирме.
