СВЕГА има тамо у том њиховом закону (Нацрту закона о слободи вјероисповијести), свега, сем правде и праведности. И умјесто да власти чују глас Цркве и народа Божијега и да повуку Нацрт закона и да се благоразумно донесе законски акт на корист Црне Горе и свих њених грађана, оне шире омразу и страх, чак забрањују и изношење политичког става мени као слободном грађанину ове државе. Па то су, побогу, то су преузели из статута Комунистичке партије Југославије. Има ли то и у једном закону, европском и међународном, да се забрањује мени као грађанину да ја могу да се интересујем и да износим свој став и своје мишљење о животним питањима?

Наравно, друго је политикантство. Друго је бављење политиком којом се баве они који су за то задужени. Али кад се ради о животним питањима, о судбини народа, Цркве, то је моје право као исконско предање. Шта би они тек радили, та господа, кад бих ја говорио као што је знао да говори и у Завјештању своме запише вјероломницима и светогрдницима Свети Василије Острошки:

…И ко би покушао да нешто отме од манастира, отео Господ Бог таквом разоритељу његов дом, кућу и стоку са синовима и сав његов иметак да му Господ Бог затре и распе одједном у вијекове. Амин. Да његов дом настрада у вијекове. Амин.

ИЛИ као што је умио да каже Свети Петар Цетињски, на примјер, у оној Посланици, бијаше ли они, Цеклињанима, да: „Заклињем вас да војске један на другога не купите, да куће не палите и не ломите, да баштине један другом работати не браните, да жита и лозе не сијечете, да жене не тичете… Која страна или који чојек молбе и заклетве не послуша, такве остављам под најжесточајшим проклетством, одлучене од сваког посла црковнога, да их сила Божија порази…“

Или као Петар Други Ловћенски Тајновидац, који је умио онако да куне и великаше – „траг им се утро, распре сјеме посијаше грко те њим с њим српско племе отроваше!… и своју непослушну паству“.

Или као Митрофан Бан који је ратнички ослободио Колашин као игуман манастира Мораче?

Или као предратни патријарх наш Варнава Росић, родом Пљевљак, отрован од душмана, који је осионим властодршцима који су усред Београда дјеловали против Српске цркве у лице говорио: „Кад Бог хоће некога да казни, прво му памет узме.“ Ова света ријеч обистињава се потпуно на нашим властодршцима. Бог узима памет онима који су непоштени и неморални, па били то мали или велики људи. То свједочи и Божји апостол Павле кад говори о паганским Римљанима. Зато што бијаху неморални, зато што, вели Апостол Свети, не марише да Бога имају у разуму своме, зато их предаде Бог у покварени ум да чине оно што је недолично (Рим. 1, 28)?

Или, пак, да загрмим као његов насљедник, патријарх Гаврило Дожић, који је и Први свјетски рат и Други свјетски рат провео у казаматима швапским и који је први изговорио 27. марта у Београду: „Провиђење нас је управило на прави пут, који је Свети Сава давно и давно указао Српском народу. Чеда моја у Духу Светоме, понизимо се сви пред Богом и усправимо се пред људима. Ако је Бог с нама, шта нам могу људи? Ако нам је живјети, да живимо у светињи и слободи. Ако ли је мријети, да умријемо за светињу и слободу, као и много милиона православних предака наших!“ То је ријеч Гаврила Дожића. Зато је био међу првима и ухапшен по наређењу Хитлера, да. Свети владика Николај и патријарх Гаврило Дожић ухапшени су у манастиру Острогу.

КО ИМА право да мене као грађанина лишава људских и грађанских слобода? Замислите Ви какво је то поимање. Да неко тамо има апсолутни монопол над свим људским живљењем, а ја да немам право на ријеч, ја који сам носилац, какав сам да сам али јесам носилац једне мисије, најдубљег људског звања и призвања не само у времену него у вјечности – а то јесте Црква Божија, носилац и свједок и какав-такав трудбеник, немијешања у политику, него – духовног и моралног препорода. Знам, то је одраз дубоке духовне кризе, духовне кризе која је захватила поодавно цијелу Европу и свијет. Код нас је то и посљедица изгона Цркве из школа и системске забране Цркви да приступа школској дјеци и омладини путем вјеронауке, одраз замрачене расудности и корјенитог замрачивања дјетињег и људског ума, зли плод код нас такорећи неуништиве и неугасиве, свеобога- љујуће идеологије марксистичко-титоистичке, која нас је духовно и морално осакатила, а чији смо ми Црногорци били ударни носиоци у региону, због чега је нас и било највише на Голом отоку. Не без разлога, знао је опаки Броз ко су ударници и предводници комунизма и ко му је опасност.

ДАКЛЕ, сад некрштена дјеца крштених комуниста забрањују Цркви да се бави политиком. Црква се, треба нагласити, и не бави политиком, нити је то њен смисао постојања. Политиком се баве, тако би ваљда требало, научени професионални политичари. Али, зашто ти некрсти Цркви забрањују да уђе у школе са вјеронауком, вјеронауком на којој почива све цијењено и од Бога и међу људима, све достојанствено и узвишено и морално. У некој школи у Подгорици сајентолозима је био дозвољен приступ нашој дјеци, дозвољен приступ тој секти, тоталитарној секти, забрањеној у Њемачкој. Сви то знају. Њихова проповијед може да „прође”, може да се даје и приближи подгоричким ђацима… Зна се да су из Министарства просвјете дали званично одобрење, јер то се, пазите, наводно, не тиче религије, него се тиче морала, као да може постојати морал без вјере? Дакле, религија је проскрибована, вјера је проскрибована.

ЗНАЈУ то добро титоисти и неокомунисти, некрштена дјеца крштених комуниста. Они на том закону желе да граде будућност Црне Горе. Граде га на идеологији и пракси располућивања свијести и бића црногорског човјека, на располућености породице црногорске. Граде га на братоубилаштву, на братоубилаштву још неутихлом и још незаборављеном, које нам леди крв у жилама. На братоубилаштву чије су ране дубоке и без Бога у нама незацјељиве. И што је најтрагичније, убијеђена су та дјеца некрштена крштених комуниста, као што су и титоисти у Црној Гори били убијеђени, да раде за добро Црне Горе и Црногораца, обоготворавајући Црну Гору и своју националност. Убијеђени су некрсти да „Богу службу чине” тиме што идолатризују Црну Гору и црногорство, те да тако отјелотворују прави идентитет Црне Горе и Црногораца.

Е, опростите! Ако су крвне освете, ако је то братоубилаштво, ако су ти дубински расколи који просијецају сваку породицу данас у Црној Гори, ако су то темељи будућности Црне Горе, онда ја не знам шта је опасније за њу и за њену будућност и за њен углед и за њено достојанство на унутрашњој и међународној сцени.

ПРОЈЕКТОВАЊЕ РАСКОЛА

СУШТИНА тог Нацрта закона о слободи вјероисповијести је у извитопереном расуђивању некрштене дјеце крштених комуниста о цјелокупној животној збиљи у Црној Гори и другдје. И да још не придодајем на њихова слабашна плећа и оно што су у обавези да заврше за друге, за своје гуруе. А чине све да то успију – грабе, отимају, лупежају, стварају мржњу, сију страх, пројектују расколе и расцјепе бића Црне Горе и народа у њој, дубинске резове вуку, а све по старој и уиграној схеми поларизације – зеленаша и бјелаша, четника и партизана, до миловаца и момироваца. Словенски народи су таквим подјелама склони.

наставиће се

Аутор: Перица Ђаковић, “Новости”