Пише: Иван Милошевић
Данима трају протести због приказавања филма Бориса Малагурског “Подијељена земља”. Гдје год се приказује присталице ДПС-а, огрнуте ДПС заставама, протествују и кукају како један филм дијели Црну Гору, уводи је у предворје фашизма или у његову радну собу и да се због једног филма држава љуља из коријена! Кажу да нијесу подијељени како филм описује, да се преко њега слива у ова брда великорпски национализам, фашизам, снобизам и остале врсте српске покварености.
Нијесам гледао филм, па не бих о њему да судим, али тема овог текста и није филм, него протести због њега. Нека ми присталице ДПС-а опросте, али њихово понашање ме подсјећа на нацистичку Њњемачку, када су се спаљивале књиге. Чини ми се да су тада књиге спаљиване како би се сачувала чистота њемачког духа и сузбила духовна субверзија јеврејеске литературе. И данашњи протестанти због приказивања једног филма користе тезу да се приказивањем једног филма угрожава дух и заједништво и грађански живот једног народа!
Да им се може да ли би присталице ДПС-а спалиле филм Бориса Малагурског? Не сумњам да би то урадили када би га се дочепли и вјероватно би то разгласили на све четири стране свијета као велику одбрану црногорске самобитности и независности. Сумњам, такође, да би уопште помислили да су урадили нешто лоше – чак би се пооносили што су једну духовну причу забиљежену на филмској траци гурнули у провалију ништавила!
Можда филм Малагурског није добар, можда је биједа од филма, досада над досадама, без идеје и темеља, али колико на овом свијету има сличних филмова, па се нико не окупља да спријечи њихово приказивање. Једноставно, нико их не гледа, па они заврше тамо гдје припадају – на гробљу промашених филмских, односно умјетничких покушаја. Међутим, присталице ДПС-а филм не само да неће да гледају, него је филмска прича Малагурског и прије него што је приказана постала опасна за њихово постојање. Каква је то култура, каква је то држава, какви су то људи, који виде непријатеља у једном филму? Нека присталице ДПС-а на то сами одговоре, али и нека се у тој прилици подсјете спаљивање књига у нацистичкој Њемачкој и тадашњој одбрани њемачког правог духа од утицаја стране, претежно јеврејске, литературе!
Када видим присталице ДПС-а да протествују против једног филма, падне ми на памет мисао да секс, лажи и видео-траке имају снаге онолико колико им придају они који не пристају да у свијету постоје секс, лажи и видео траке. Има ли залуднијег посла него се борити против свијета у којем има и лажи и видео трака и секса. До сада људи нијесу успјели да из своје околине уклоне све оно што сматрају да не треба да постоји, јер такве ствари постоје свиђало се то људима или не, односно протествујући против тога или не. И таман на такав залудан посао личе ми ови протести присталица ДПС-а због једног филма. Они пошто-пото желе да буду против стварности која им није по вољи и желе да је прихвате само уколико им је по вољи. И онда би чак и да спаљују оно што им се не свиђа! Свака подударност са нацистичком Њемачкој је очигледна!
