-Темељни уговори Црне Горе са Светом столицом, Исламском и Јеврејском заједницом одрађени у тишини а двије стране, наша држава и највиши представници тих вјерских заједница су преговарали, дописивали се, разматрали та докуманета, предлоге, параграфе. У одређеном моменту када су се око свега усагласили, приступили су потписивању тих уговора поједничано. Исти сценарио треба да буде примијењен и када се ради о Темељном уговору између државе Црне Горе и СПЦ, казао је Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије у Васкршњем интервјуу Светигори.
Његов одговор на питање који се тиче Темељног уговора преносимо у цјелости:
–Добре воље са стране наше власти није било према СПЦ, односно према епархијама СПЦ у Црној Гори, него је власт тадашња цијело вријеме опструисала дијалог. Никаквог конструктивног дијалога није било, заиста, не због нас, ми смо цијело вријеме хтјели да разговорамо. С друге стране имали смо пројаву анимозитета и један уцјењивачки став. Иако је било ријечи у Влади Игора Лукшића, који је показивао некакав афинитет да се и то питање ријеши, али очигледно није могао од његовог главног шефа тада, и тада, 2012, није се дошло до било каквог резлутата. Послије није било ни говора о темељном уговору. Сада кад смо добили нови Закон о слободи вјероисповијести, који је за нас прихватљив, дошло је на ред потписивање темељног уговора.
Темељни уговор је када двије стране, с једне стране држава, с друге Црква, поштујући Устав и правни поредак наше државе и канонско устројство наше Цркве, поштујући једни друге и начело одвојености Цркве и државе, изражавају спремност на сарадњу и јавно свједоче међусобно поштовање, за опште добро свих. У уговору, нама је то потпуно јасно, не смије да буде ништа што је у несагласности са Уставом Црне Горе и са њеним законодавноством. На основу онога што нам већ Устав даје, и што нам даје Закон о слободи вјероисповјести, просто поједина питања се мало опширније разрађују и дефинишу се неки оквири сарадње за будућност у неком ширем плану, као и са осталим вјерама у ЦГ.
Ми смо цијело вријеме говорили, и то смо посвједочили у нашој борби за измјену првобитног дискриминаторног закона, да не тражимо ништа више, али и ништа мање него што су добиле остале историјске вјере у Црној Гори. И ево, толико је било фаме око закона, да ми нећемо да уђемо у правни поредак ЦГ, него да се стављамо изнад државе. А заправо ми нисмо хтјели да прихватимо диктат, и нисмо хтјели да прихватимо дискримниацију. На крају кад смо затражили измјене, нисмо тражили за себе ништа специјално и ништа противно Уставу и правном поретку Црне Горе. Апслоутно ништа, и да има и најмањег повода, сигурно би неко поднио тужбу Уставном суду, до сад би то било завршено, с обзиром на то какво је било расположње и даље је. У том односу државе и Цркве и даље некако трпимо кроз судство и неке друге инстистуције.
Даље, говори се о томе да уговор треба да се објави прије него што дође до потписивања. Ми још немамо уговор, имамо само нацрт, и то опет у неком условном смислу. Имамо текст који је усвојен на нивоу Цркве, тај текст је достављен Влади ЦГ. Она треба да се изјасни, има право да да неке примједбе, да нешто поправи, да нешто прихвати, и ту ће се, надам се, руководити оним начелима која су фиксирана у Уставу и законима ЦГ, посебно у Закону о слободи вјероисповијести. Дакле, то је све још увијек у радној верзији, За мене лично, за Цркву, сваки документ, нарочито уговор, док не потпишу обије стране и не овјере печатом, он заправо не постоји у неком правном смислу. Он је у припреми, он није завршен, и никада није обичај, макар у нашем црквеном поретку, да било који документ који је још у изради да се објављује и да се чини предметом јавне расправе.
Треба да се запитамо, да ли је било те јавне расправе када се потписивао уговор ЦГ и Свете столице? Помињем то посебно пошто је то уговор са хришћанском Црквом. Није било, нити се знало. Ко је знао да се тај уговор уопште припрема, и, хвала Богу, добили смо темељни уговор између Црне Горе и Свете столице. И тај уговор је, по моме осјећању, одличан и ми никада нисмо имали ниједну примједбу, чак смо изразили радост, као што сам већ рекао, због потписивања тог уговора. Да ли је било јавне расправе, да ли је објављен неки нацрт прије него је потписан? Не.
Још интересантније, ови уговори скоро да немају никакве последице у односу на буџет Црне Горе, нама се ништа више не даје него што ми већ имамо у Уставу и закону. А да ли је неко тражио да се објави уговор између Црне Горе и Народне Републике Кине око ауто-пута због којег смо себе довели у подређени положај у односу на ту државу. Ко зна за текст тог уговор, да ли је тај текст и дан данас познат јавности, а већ је уговор давно потписан?!. Морамо лицимјество које се пројављује по овом питању да жигошемо. Очигледно да није у питању интерес, него ситно шићарђијско збирање неких јефтиних политичких поена, умјесто да се бавимо неким озбиљним питањима.
Право да вам кажем, ја могу да релаксирам свакога. Унапријед тврдим, ја ћу бити први уколико би било нешто у том уговору супротно Уставу и правном поретку Црне Горе. Неће бити апсолутно ништа, ми ћемо гледати да наш уговор са државом не може да обори ни један Уставни суд. Што ће рећи да су то редовне активности. Ништа више од тога.
Ми можемо и треба да потпишемо уговор, то је изражавање добре воље и спремности на сарадњу између двије стране, и то је у интересу обије стране. Црква је овдје остала и са законом и без њега, и опстаће са уговором и без уговора Ми гледамо да радимо на добро своје Цркве и своје државе, за државу је добро да вјерска питања буду ријешена на један цивилизован начин. Ми смо претрпјели дискриминацију што до сада нисмо имали у уговор, а друге вјере су имале. Венецијанска комисија је упозорила да је то дискриминација, коју врши државу над нама, што немамо потписан уговор. Ми хоћемо да уколнимо ту дикриминацију, хоћемо да коначно уђемо и овјеримо то лично својим потписима. Да уђемо у правни поредак Црне Горе и сада је то некоме проблем- саопштио је епископ Јоаникије.
