Многи су очекивали да Новак Ђоковић због повреде данас преда меч против Милоша Раонића, али он је изашао на терен Мелбурна и извојевао још једну побједу. Видјело се да Ђокоивић игра као да хода по ексерима, вјероватно из страха да се повреда стомачног мишића не погорша, али и исподпросјечни Новај је био довољан да савлада Раонића.
Било ми је жао Ђоковића прије неки дан када се једва кретао на терену. Није ми било јасно зашто не шпреда меч и мирно оде кући и одмара се на неким егзотичним острвима. Мислим да нема тога Србина на планети који би му због тога замјерио, јер Новак је већ толико урадио за Србе да би слободно могли да му опростимо и да до краја каријере изгуби све мечеве. Међутим, Ђоковић не припада типу људи од којих можеш да очекујеш да се преда и са терена изађе погнуте главе. Невјероватан је тај његов шампионски дух и челична воља да за успјех нема препрека. Понекад ми се чини да би Ђоковић и са неким озбиљним тјелесним хендикепом наставио да игра и да се не би ни тада предао!
Нејасна ми је та његова енигма, али баш због тога мора се поштовати. Невјероватни Новак Ђоковић данас је одржао лекцију младима и свим осталима да у животу нема предаје и да су сви циљеви достижни уколико човјек не одустаје од свога сна!
Посљедња два меча Новака Ђоковића мислим да би требало пуштати дјеци у школама, како би се учили борбеном духи и како би се обавезали на живот у којем нема предаје!
Невјероватна енигма Новака Ђоковића!
