Прослављени редитељ и писац Емир Кустурица представио је синоћ у Студентском културном центру у Београду своју књигу “Кад мртве душе марширају”. Кустурица је рекао да се плаши нове идеје “компостације” човјека, односно његовог претварања у ђубриво, по којој не постоји ништа осим “вјечне садашњости” – ни сахрана, ни душа, нити Бог.

Он је указао да та нова идеја пријети да обрише хришћанство и човјека, доводећи до краја кризу хуманизма, о којој су говорили велики мислиоци Фридрих Ниче и Фјодор Михајлович Достојевски.

Кустурица је објаснио да творци новог свјетског поретка и њихови сљедбеници стварају обрасце по којима се од мртваца “компостацијом” добија “кубик земље богате хранљивим материјама”, а “људи мјесец дана прије сахране постају маринирани”.

– На којем путу маршира душа у новом свјетском поретку? Она не лебди, него маршира са другима – рекао је Кустурица, који је истакао да је калуп за сатирање људи и народа, лансиран у Давосу упутством за уништење славенских народа.

Кустурица је објаснио да оснивач и предсједник Свјетског економског форума у Давосу Клаус Шваб и “секта богаташа” радом на четвртој индустријској револуцији заправо иду на то да униште све што је добро у свијету. Он је оцијенио да машина “секте богаташа” може да меље до тачке док човјек не препозна да је стигао на ивицу амбиса и да га сваки нови корак води у пропаст.

– Живимо у свијету у којем је лаж постала истина. Али, ипак вјерујем да све не мора бити црно, односно да није толико црно. Као што у човјеку постоји баланс између црвених и бијелих крвих зрнаца, тако вјероватно и у планети постоји неки Божији зарез, који раздваја добро од лошег и увијек даје шансу да добро превагне – рекао је Кустурица.

Он је нагласио да, упркос тами која окружује, треба бити оптимиста, о чему говори и посљедња реченица у његовој књизи, која гласи да је мрак најгушћи пред свитање.

О књизи су, осим аутора, говорили професор на Филозофском факултету у Београду Мило Ломпар и Бранимир Нешић, директор издавачке куће “Катена мунди”, која је објавила ово дјело.

Ломпар је рекао да централно мјесто у књизи, која је настала на основу редитељевог подкаста “Мој живот” на “Спутњику”, заузима идеја технолошке револуције, која се поима као идеја које је људско постојање довела до самог краја.

– Давос као симбол и покретач те револуције у овој књизи је позорница на којој Кустурица износи своје идеје и виђења. Сва питања нас воде једној идеји, присутној дуж целог 20. века, а то је криза хуманизма – објаснио је Ломпар.

Подсјетивши да су ту идеју формулисали Ниче и Достојевски, тако што је први нихилистички свијет дефинисао ставом “Бог је мртав”, а други кроз уста једног од јунака књиге “Браћа Карамазови” поручио “ако Бога нема, све је дозвољено”, Ломпар је указао да је криза хуманизма била пут у понор човјечанства, односно у Први свјетски рат и све касније сукобе.

– После су други мислиоци установили да у западном друштву више није на делу смрт Бога, него и смрт човека. Питање је у име чега се Кустурица као аутор ове књиге противи духовној стварности овог времена. То је његов став да биће човека, хришћанства и уметности мора да буде сачувано и да треба обновити хуманистичко друштво – рекао је Ломпар.

Он је закључио да књига “Кад мртве душе марширају” због тога представља ангажовани став интелектуалца у духовној ситуацији данашњег времена, додајући да тај ангажман у својој основи има хуманистичку перспективу.

Нешић је рекао да је Кустурица, говорећи о хапшењу и депортацији Новака Ђоковића из Аустралије, данашњи свијет упоредио са затвором у којем бодљикаве жице више нису само најизразитији симбол неслободе, те изнио тезу да смо на корак од остваривања идеје свјетске владе о планетарној доминацији и дигиталном затвору.

Он је истакао да је Кустурица у свом дјелу скренуо пажњу на погубне посљедице дигитализације и опасности које носи четврта индустријска револуција, откривајући у каквој су вези Шваб и екипа из Давоса, са једне, и пропаст свијета, са друге стране.

Извор: ртрс