Прво: Тешка срца сам донио одлуку да се захвалим Одјељењу језика и књижевности САНУ на кандидатури за чланство у угледној установи и да, ево, љубазно замолим брисање мога имена и презимена са поменутог списка. Требало би да будем и слијеп код очију, па да повјерујем како осветољубиви Костић нема већину својих људи у Одјељењу језика и књижевности и контролу над армијом академика у другим одјељењима код којих ће издејствовати све што замисли. Ускоро би могла да услиједи његова оставка која неће бити прихваћена. Он неће, они хоће.

Друго: Овај корак не чиним потцјењујући истину да су се степеницама САНУ пели Миланковић, Пупин, Тесла, Андрић, Екмечић и ко све још важан и судбоносан за нашу Србију. Ја сам филмски редитељ, па онда тек млади писац и времешни музичар (што не значи да нисам архитекта, градитељ и да нећу, једне ноћи, у свему бити бољи и старији). Ипак, данас у Србији има млађих писаца који, по мом увјерењу, заслужују да буду академици прије мене.

Треће: Предсједник САНУ, Владимир Костић, је телефонским разговором обавјестио Одјељење за језик и књижевност како би требало они да ме предложе за чланство, а не новостворено Одјељење за умјетност гдје су кандидати сценски умјетници и што представља медиј у којем сам постигао највеће резултате. Таква кандидатура би одговарала здравом разуму и читавом поступку дала смисао. Овако, та су врата отворена вредним умјетницима, али онима чија политичка коректност је јачи израз, него њихово дјело.

Четврто: Не вјерујем у добре намјере господина Владимира Костића, а најмање у његово виђење будућности Косова и Метохије које се разликује не само од ћутљиве већине у САНУ, него је потпуно у складу са сорошевским виђењем окупираног Косова и Метохије, али и будућности Србије. Дуго ће се чекати одговор на позив Бећковића, Пипера, Тешића, Данојлића о неопходности истицања става САНУ у вези са статусом и будућношћу Косова и Метохије.

Емир Кустурица