На сву срећу, по Јадранско море, нашу обалу и грађане Црне Горе, испоставило се да је истражна бушотина конзорцијума Ени – Новатек сува, изјавио је за Портал РТЦГ еколошки и грађански активиста Александар Драгићевић.
Данас је државни секретар за енергетику и рударство у Министарству капиталних инвестиција Марко Перуновић саопштио да производња угљоводоника на лежишту које буши конзорцијум компанија Ени и Новатек у црногорском подморју неће бити могућа, јер је бушотина, према информацијама концесионара, сува.
–На сву срећу, јер у случају и једног инцидента са изливањем нафте из нафтне платформе, бродова рафинерија или танкера коју би нафту превозили, Црна Гора није и никада неће имати капацитета ни механизације да се избори и на вријеме санира нафтну мрљу што би имало катастрофалне посљедице како по живи свијет тако и по туризам, казао је Драгићевић.
Он је појаснио да је терет санације инцидента по уговору преузео концесионар, који би механизацију морао да транспортује из Италије, те би потенцијални еколошки инцидент са нафтне платформе која би била удаљена свега двадесетак километара од наших плажа изазвао несагледиве посљедице.
–Не треба трошити ријечи о томе колико је финансијски дио уговора био штетан по Црну Гору и њене грађане. Сада када је сага о Црној Гори као Кувајту завршена, можемо се придружити остатку свијета који прави отклон од фосилних горива кроз улагање у зелене технологије и привлачење зелених инвестиција, закључио је Драгићевић.
Еколошка активисткиња из Организације КОД Нина Пантовић је реагујући на вијест да у нашем мору нафте нема казала да је “полтичка класа толико била убијеђена да нафта постоји да су скоро и нас убиједили да је то стварно тако”.
–Све је дјеловало као да треба само да се ископа нека рупа и да ће црно злато да нам донесе огромно богатство, а ми нећемо морати ништа радити до краја живота. Наметано нам је економско благостање на бази претпоставки, копао се бунар, а воде ниодкуда. Сада, након првог бушења знамо да нафте и гаса нема, али не знамо на колико мјеста ће да се буши и ко ће да надокнади насталу штету у морском екосистему, јер бука и вибрације су погубни за рибе делфине и морске корњаче. И даље нам извјештаји о начину рада и посљедицама бушења нијесу доступни, нагласила је Пантовић.
Она истиче да и даље чинимо грешку, јер се ослањамо на одлуке енергетских корпорација, а не на стварне потребе развоја.
-Ако наставимо са бушењем, доприносимо деструкцији планете и климатским промјенама, али и директно чинимо мање вриједним наше богатство – јужно приморје. Свакако, остаје нам да се надамо да ће и на другим мјестима нашег мора рупе бити суве. Што прије схватимо да наши ресурси треба да буду у нашим рукама, да зависе од нас и од нашег знања, то ћемо прије кренути напријед, сматра Пантовић.
Она је подсјетила да је од 2001. године регистровано преко 130 глобално значајних изливања нафте, те да је велики број оних који су повезане са нафтним платформама.
–Најчувенија је она која се десила у Мексичком заливу, када је 2010. хаварија на нафтној платформи узроковала еколошку катастрофу у којој је страдало око 800.000 птица, а процјене су да се излив нафте проширио се на око 176 хиљада квадратних киломатара, што представја једну и по површину цијелог Јадранског мора. У покушају санирање ове колосалне штете у море је убацивана супстанца које ће затровати море и дугорочно пореметити ланац исхране. Десет година касније људи умиру од тешких болести, јер су се купали кад им је речено да су посљедице саниране, а да је вода безбједна, упозорава Пантовић.
Она је закључила да забрињава став државних институција по питању односа према потенцијалним опасностима по животну средину.
–На све ове потенцијалне проблеме, из Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма су седмицама износили ставове о томе да не постоји готово никаква опасност, а да је прошла власт одрадила савршен посао склапајући уговор о бушењу Јадрана. Током разговора када смо указивали на опасности овог посла, у Министарству капиталних инвестиција нам је речено да можемо напустити састанак ако нам се не допада. Функционере плаћамо да би водили рачуна о сваком потенцијалном ризику зато и даље инсистирамо на томе, изричита је Пантовић.
