Представник которског актива Удружења новинара Црне Горе, Предраг Николић, поред све присутније цензуре у извјештавању, указао је и на њену једнако опасну подврсту – опасност од утицаја на квалитет информација и на њихово пласирање од стране, како је назначио, неновинарских, а тиме и недовољно компетентних структура у неким црногорским медијима.

–Повод за моје обраћање јавности, посебно колегама у локалним јевним емитерима је најновији, најблаже речено, инцидент на порталу Радио Котора од 27. и 28. јанауара ове године, који је непотребно узбуркао јавност мирног приморског града због фотографије са поруком мржње, употребљене да се поткријепи сервисна информација. “Кола су се сломила” на радници која је била задужена за постављање садржаја на сајт. По њеним ријечима, у што јој треба вјеровати, све се догодило случајно, због премора и без икакве лоше намјере. Ипак, то цијелу ситуацију нимало не релаксира, јер је которска јавност два дана са невјерицом била у прилици да је, о радовима у једној шкаљарској улици, “информише” шовинистички фото-садржај на порталу радија који иста итекако добро плаћа и заузврат очекује професионализам у равни од 100%, казао је Николић.

Додаје да је за “Риплија” чињеница да нико од новинара није учествовао у “операцији” постављања информације на портал, што би требало да буде једна од њихових основних активности у свакодневном послу, а што све опет поткрепљује уводну реченицу из овог текста и афирмише бројна друга питања.

Како је казао, поменути случај нажалост није и усамљени, а на то указују колеге из овог и емитера које је контактирао, дијелом инспирисан лошим искуством на својој кожи, али изнад свега и због обавезе да, као дугогодишњи новинар, осуди и изнесе примјере непрофесионалног извјештавања, како се убудуће не би дешавали, или би били сведени на минимум.

-То дугујемо онима који су нам повјерили важну, скупу и потенцијално опасну “играчку” – медиј, додао је Николић.

Оно чему, како каже, свједочи из контаката са колегама је да их посебно депримира притисак (цензура) од стране директора, који нема новинарско искуство.

–То по више законских основа не смије да се догађа, посебно без стручног образложења надређеног, уз позивање на законску регулативу, због чега је нешто скраћено, или му је забрањено емитовање. Проблем је и што доста новинара, посебно млађих, није упознато и да може да одбије пласирати неку информацију, уколико сматра да није у складу са новинарским кодексом. Има и апсурдних примјера да се неки догађаји, као нпр. протести, па чак и потраге за изгубљеним лицима, које пропрате остали медији, извините на изразу, “искулирају”, или се намјеравају “искулирати”, а као аргумент се користи то што није најављен. Вјеровали или не. Рекло би се да стварност без најаве преко поште или мејлом не постоје. До тада друштвене мреже, какве су да су, често воде у трци, додаје Николић.

“Посебан “хит” (опет уз извињење због употребљене ријечи) су дешавања која се, ако су у црквеном објекту не прате (јер по мишљењу надређеног представљају вјерску пропаганду!!!), а ако су испред објекта, онда се прате. Има и примјера да директор скрати текст дугогодишњем новинару, а за консултанта у овом својеврсном непочинству користи новинара почетника. О забрани истраживачког новинарства, које обрађује теме од јавног интереса, као што је код нас у Боки нпр. приступ понтама, сувишно је у данашње вријеме причати, а и то се нажалост дешава. При томе  новинар чак буде и дисциплински кажњен, уз подршку Савјета”, казао је Николић, пренијевши да је то само “врх леденог бријега” проблема са којим се у свакодневном раду сусрећу, углавном слабо плаћени, црногорски новинари.

Уз честитке редакцијама и колегама које раде у интересу јавности, истакао је да новинарство мора да буде прије свега посао новинара, а не менаџера и помоћног особља. 

Он је предлажио Унији локалних јавних емитера да овој теми посвети већу пажњу и да под хитно организује едукацију младих али и старијих  новинара, о томе како да свој тежак посао раде у интересу јавности која хоће брзу и провјерену информацију до које се дошло бар без притиска “изнутра”.

Николић се на подршци посебно захвалио Тихомиру Бурзановићу, предсједнику Удружења новинара Црне Горе и Ивану Милошевићу,  генералном секретару, који истичу обавезу новинара да свакодневно указују на проблеме са којим се  сусрећу у углавном слабо плаћеном, али изузетно значајном и захтјевном послу.