Пише: Иван Милошевић
Када два школска друга тако различито мисле о дојучерашњем заједничком пројекту, шта ли онда остали могу о томе да контају. Јаков Милатовић и Милош Конатар, како рекоше пријатељи из гимназијских дана, за два сата код новинарски напаљеног Петра Комненића, исцртали су слику постојеће владе, атмосферу постојеће владајуће елите и свима показали да је вријеме да и један други оду са политичке сцене. Иако су и један и други млади и образовани људи ваљало би да што прије одустану од политике и посвете се неком другом послу. Синоћ су код уобичајено напаљеног Комненића изгледали попут уобичајених осједелих политичара који деценијама млате празну сламу, сричу тираде о бољем свијету и бољем сјутра, који, баш због њих таквих какви су, никако да стигну у Црну Гору! И са Јаковом и Милошем нема шансе да од тог бољитка нешто видимо! Затворени у своје политичке одаје, прекривени јорганима од седам тона дневне политике, убијеђени по цијену живота да је само њихов сан прави сан и да само њихови снови могу да постану јава, Јаков и Милош се са сјетом присјећају гимназијских дана и све нас вуку у јаму залудне дневне политике.
Ипак, нешто се вриједно чуло синоћ. Милош је потврдио да је камен раздора између Здравка и Дритана био 5. септембар, односно устоличење митрополита Јоаникија. Дритан је тога дана оставио Здравка на цједилу, а Здравко је на једвите јаде тога јутра одлучио да нешто уради и омогући устоличење. Да се питао Дритан устоличење не би било или га не би било на Цетињу. По њему устоличење би било оно право да је обављено на Килиманџару или негдје око Чо – оје. Тамо ионако никога нема, па би митрополит могао да се мирно устоличи и да онда првим авионом слети у Голубовце.
Милошу је непослушност Дритана и његово одбијање да обезбједи устоличење на Цетиње највећа политичка врлина његовог шефа, док је Здравково преузимање те акције, премијерова највећа мана. И као у правом комунистичком трилеру, тај сукоб се проширио на све остале у несрећној Здравковој влади и био је почетак краја УРИНОГ владиног експериментима. И ма колико Милош покушавао да сакрије гријехе Дритана, синоћ се јасно видјело да је УРА преломила баш тамо гдје се то од ње и очекивало да уради!
И Милош се са школским Јаковом синоћ убио од муке да покаже да УРА жели помирење у Црној Гори. И то помирење УРА такође предлаже експертски! Милош каже да ће право помирење почети тек онда када у њему не буду учествовали они који су у свађу – у овом случају ДПС и ДФ! Наравно, УРА је врховни судија и мири оне који су у ссвађи и намеће им св9ју визију помирења. Опет, оригинални доприноси УРЕ одиригиналним и све дубљи подјелама у Црној Гори!
Углавном, Јаков и Милош су два политичара нове политичке ере која се, уколико се суди по њима, ни по чему неће разликовати од претходне. Политичари ће водити свој паралелни живот и борити се за пто бољи политички рејтинг. Осталима остаје само да све то гледају, крте се и питају шта су то Богу згријешили да их дарује оваквим политичарима. И младим и старим!
