‘-Грађанима Црне Горе могли би да позавиде сви у Европи, ако би се повјеровало у истинитост извјештаја гувернера Централне банке Радоја Жугићу о раду врховне монетарне институције за 2019, 2020 и 2021. године, о коме се расправљало у парламенту. “Финансијски систем је потпуно стабилан, то је најбољи дио црногорске економије. Нема селективности ни фаворизовања банака, у ЦБ ЦГ не станује политика”. Све бисер до бисера Жугића, приватног гувернера породице Ђукановић, коментарише наводе гувернера ЦБЦГ у Скупштини Душко Кнежевић, предсједник Атлас групе којој је “неселективни” Жугић противзаконито угасио двије банке.
Његово саопштење преносимо интегрално:
Хвалећи себе, као поузданог “чувара здравог банкарског система”, све у циљу да се препоручи за нови мандат пошто га је одлазећи предсједник Црне Горе Мило Ђукановић предложио Скупштини да буде поново изабран за гувернера, Жугић је и не трепнувши изјавио “Скоро девет година сам на овој позицији и без једне афере”?! Само овлаш је споменуо “три несистемски рањиве банке”. А на директне оптужбе посланика да је Централна банка политизована и да је свих ових година политички пројекат ДПС-а, запријетио је тужбом.
Поводом најновијих тврдњи гувернера са завршеним мандатом, о стабилности банкарског система у Црној Гори, желим да подсјетим црногорску јавност о селективном и диригованом поступању истог гувернера у случајевима Атлас банке и Инвест банке, као и на његову дубоку спрегу са криминалном гарнитуром која је предано радила у интересу породице Ђукановић. У питању је неколико случајева у којима је гувернер Жугић, заједно са челницима у другим државним органима и структурама које су поступале по директном налогу Мила Ђукановића, радио на рушењу Атлас и Инвест банке и других чланица Атлас групе.
Истина је, дакле, сасвим супротна од оне коју гувернер жели да прикаже. Само у случају стечаја Атлас банке и ИБМ банке Жугић је више пута прекршио закон и извршио кривична дјела за која ће морати да одговара пред судом. Стечај у Атлас банци уведен је упркос чињеници што је у записнику о контроли Атлас банке из новембра 2018. године констатовано да је Банка поштовала изречене мјере од стране ЦБЦГ. Банка је извршила тражени износ за докапитализацију од 10 милиона евра.
И поред чињенице и налаза контроле, ЦБЦГ донијела је 5. априла 2019. године рјешење о увођењу стечаја у Атлас банци, супротно закону.
Као додатни аргумент који је ЦБЦГ искористила као разлог за увођење стечаја јесте блокада средстава е-цоммерце клијената у износу од 64 милиона евра. Оваква одлука донијета је на паушално изведеним закључцима ЦБЦГ, а прије правоснажне пресуде у спору који се водио против рјешења тадашње Пореске управе и Министарства финансија. У поступку који је вођен пред Управним судом Црне Горе, почетком новембра 2021. године донијета је прва пресуда у корист е-цоммерце клијената Атлас банке. Овим се Управни суд јасно одредио према поступању Управе прихода и царина и Министарства финансија према свим клијентима који су користили е-цоммерце услугу Атлас банке, а којима је Специјално државно тужилаштво блокирало 64 милиона евра код ове банке са аргументом да се ради о утаји пореза. Блокада средстава е-цоммерце клијената у износу од 64 милиона евра у 2018. години извршена без законског основа и са намјером да се Банци нанесе штета, што је у коначном довело до стечаја у Атлас банци.
Унииштавање е-цоммерце бизниса који је Атлас банка прва увела у банкарски систем, било је корак у циљу затварања банке. Тај прљави посао одрађен је преко повезане групе, предвођен поступањем СДТ-а и главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића, који је имао задатак од свог шефа, Мила Ђукановића, да овај врло перспективан бизнис за Црну Гору и њен банкарски систем прогласи за криминални и да га Атлас банци одузме и исти пренесе у Прву банку.
Везано за е-цоммерце бизнис Атлас банке, њено приступање кинеској картичној асоцијацији Унион Паy Интернатионал, која је највећа свјетска картична асоцијација, вјероватно је био окидач и за увођење привремене управе и за многе незаконите потезе који су услиједили. Било је потпуно јасно да ће Атлас банка приступањем овој светској картичној асоцијацији постати веома важан генератор бизниса и банка са највећим е-цоммерце међународним прометом у региону. Зато им је било битно да затварањем банке униште е-цоммерце бизнис Атлас банке и пренесу га у друге банке. Егзекуција је извршена преко Радоја Жугића.
Иако нису били испуњени услови за увођење привремене управе у Атлас банци и Инвест банци у децембру 2018. године, Рјешењем ЦБЦГ које је управо потписао гувернер Жугић, у обје банке истог дана уведена је привремена управа. Од самог почетка и увођења привремене управе, циљ ЦБЦГ и Жугића, као његових налогодаваца, био је да банка оде у стечај.
За разлику од Атлас банке која је своју е-цоммерце услугу обављала у потпуности усклађено са правилима картичних асоцијација Виса и Мастер Цард, међународним прописима, позитивним прописима државе Црне Горе, друге банке које су копирале модел е-цоммерце-а биле су у позицији да прихватају само клијенте који послују у индустријама које Атлас банка није прихватала као регуларне и које нису биле усклађене са политикама које прописују картичне асоцијације. Неке од тих банака и данас обављају дјелатности по истом моделу који је тада преузет од Атлас банке, али за те банке е-цоммерце услуга била је регуларна а иста услуга коју је пружала Атлас банка – није према мишљењу Жугића и тадашњег Главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића.
Улога Жугића у спашавању Прве банке 2008. године вјероватно је била пресудна и за његову позицију гувернера, као и за све друге функције које је обављао у међувремену. За Жугића ни данас није неморално то што је новцем грађана у износу од 44 милиона евра финансирао опстанак Прве банке. У односу на Атлас банку он своје поступање не би назвао неморалним и свој приступ према Првој банци не би сматрао селективним. Очигледно је да су у случају Жугића морални принципи одавно нестали и да постоји само један циљ – безусловно служење породици Ђукановић.
Као доказ криминалног дјеловања тима сектора за контролу Централне банке који је водио поступке контроле, стоји чињеница да је Тања Терић која је била вођа тима за контролу у Атлас банци, у току поступка контроле злоупотребила службени положај због чега се против ње води кривични поступак.
У том периоду, по инструкцијама Жугиц́а, привремена управа Централне банке у Атлас банци је извршила незакониту исплату 21,8 милиона евра повлашц́еним клијентима, међу којима је био значајан број ВИП клијената добро котираних и повезаних са ДПС-ом, а који подаци и дан данас нису познати грађанима и оштећеним клијентима из чијих депозита су та средства противзаконито исплаћена.
Лакирање истине које Жугић примјењује наочиглед чињеница које су широј јавности познате годинама и о којима медији дуже времена извештавају, вријеђа интелигенцију и лаичке јавности, а стручној јавности и искуснијим познаваоцима финансијских прилика у Црној Гори говори о томе да се иза очајничког држања за фотељу крије крупни ризик од разоткривања осјетљивих информација и то се оваквим бескрупулозним лажима покушава камуфлирати. На срећу, нема више подршку у Скупштини Црне Горе и узалуд се нада новом мандату гувернера.
Улога Жугића била је да буде приватни гувернер породице Ђукановић, да вјерно служи њиховим интересима и да извршава налоге за које је добио све функције и богатство које је у току своје каријере стекао (и позапошљавао ближу и даљу фамилију), и ту своју најважнију поданичку улогу је досљедно извршавао. За те “подухвате” у корист оних којима је служио ће, искрено се надам, врло брзо одговарати.
