Управни суд поништио је рјешење МУП-а о забрани уласка у Црну Гору Владимиру Божовићу. Пресудом Управног суда Црне Горе усвојена је тужба амбасадора Србије у Црној Гори Владимира Божовића и поништено рјешење Министарства унутрашњих послова од 10.11.2022. године.
– Тим рјешењем одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца изјављена против рјешења Управе полиције -Сектор граничне полиције – Регионални центар граничне полиције „Сјевер“ – Станица граничне полиције И Рожаје којим је тужиоцу, држављанину Републике Србије, забрањен улазак у Црну Гору, јер је увидом у евиденције које води Управа полиције утврђено да постоје сметње за улазак у Црну Гору из разлога националне безбједности, истиче се у одлуци Управног суда.
Додаје се да је Управни суд је утврдио да у рјешењима управних органа није појашњено због којих разлога Божовић представља сметњу по унутрашњу безбједност, односно што је разлог да му се забрани улазак на територију Црне Горе.
– Ово из разлога што се у рјешењима управних органа наводи да је увидом у евиденције које води Управа полиције утврђено да постоји сметња из разлога националне безбједности за улазак тужиоца у Црну Гору, те да је Управа полиције о томе обавјештена актом Агенције за националну безбједност који је означен степеном тајности „тајно“, због чега подаци из истог не могу бити презентовани у рјешењу о забрани уласка у Црну Гору. Суд закључује да није спорно то што Агенција за националну безбједност, сагласно законским овлашћењима, утврђује постојање разлога, који са аспекта националне безбједности, представљају сметњу за улазак у Црну Гору и што није дужна да те разлоге образложи, наглашено је у пресуди Управног суда.
Међутим, додају, појам права на правично суђење, у смислу одредбе члана 6 Европске конвенције о људским правима и основним слободама, подразумијева, између осталог и правило о „једнакости оружја”, као и право на образложену одлуку и поуздане доказе.
– Управни суд закључује да се законитост рјешења може испитати једино уколико су познати разлози због којих тужилац, евентуално, представља сметњу по националну безбједност, и ако о томе постоје одговарајући докази, који, уколико су такве природе да би се њиховим објелодањивањем, из одређених разлога, угрозила национална безбједност државе, не морају бити објелодањени и наведени у рјешењу, али, неспорно, морају постојати и уз списе предмета, као подаци са ознаком тајности, бити достављени на увид Суду, о чему се у кнкретном не ради, због чега је Управни суд тужбу усвојио и оспорено рјешење поништио, закључују у Управном суду.
