Пише: Светислав Домазетовић

У култној турској серији “ЕЗЕЛ” главни глумац / романтични криминалац / се сријеће са главним негативним глумцем / први полицајац земље / у некој тајној вили.

У вили се забавља турска елита; глумци, пјевачи, политичка позиција и опозиција, медијски, полицијски, војни, судски, тужилачки, криминални врх или укратко мјесто, гдје за широку јавност јавни непријатељи сједе за истим столом, договарају се и наздрављају једни другима. После почетног изненађења, због виђеног, главни глумац се сучељава са првим негативцем и вођом ове мијешане неформалне групе.
Тада му главни негативац тихим, педагошким гласом каже:

“Зар мислиш да можеш све нас да побиједиш?”

*** ***

Турска је прва земља за коју се веже израз, флоскула-“Дубока држава”.

Ранији назив је био:
“Држава у држави”, а који се односио на неку отуђену силу у односу на званичне органе који декларативно управљају државом.

Медјутим, овдје се не ради о буквалној замјени имена, већ постоји разлика у (све)обухватности; док се стари назив, “Држава у држави” односио обично на једну отуђену “силу”, полицију или војску, “Дубока држава” се односи на широку спрегу високог нивоа, која укључује обавјештајне службе домаће и стране, правосудни и безбједоносни систем земље; финансијске олигархије и организовани криминал.

Негдје, по неким (америчким-Гери Ален) изворима, ту је чак и црква.

Поред Турске, данас се све чешће помиње Америка, као земља(е) које представљају прототипове “Дубоких држава”. Русија се као таква, помиње после задњих америчких избора.

*** ***

Наша шира јавност, први пут се сусрела са овим појмом после медијских извјештаја из Турске, а после Ердоганог против – удара 2016. године на читаву мрежу од 30.000 војних лица, полицајаца, судија и тужиоца.

Ова широка мрежа противника, планирала је његову насилну смјену.
Њихов вођа из сјенке, по турским званичним органима, био је Фетулах Гулан, избјегли (у УСА?) политички противник / некадашњи пријатељ / предсједника Турске, Реџепа Тајипа Ердогана.

*** ***

Ово је био драстични примјер покушаја и врло ријетке адекватне реакције.
У пракси се све своди на “тихе” утицаје преко наведених шема структура.

Преовладајуцћ утицај се обезбједјује преко већ постојећег естаблишмента таргетираних држава или довођењем на власт оних који ће доносити жељене одлуке, без обзира колико ће то утицати на свеукупни интегритет државе.

Један од начина је форсирање стварања лабавих коалиција после избора, чијим формирањем долазе до власти минорне или тек формиране странке, које ће радити све што се од њих тражи.

*** ***

Свака земља, без обзира на величину и утицај се може наћи на оваквом удару.

Поготово, ако радикално промијени или жели да промијени, дотадашњи политички курс, са чиме нечији утицај постаје ствар прошлости.

* * *

Борба против оваквих утицаја може се успјешно водити успостављањем националног консензуса, јачањем демократских институција, стварањем здравих коалиција, медијима који ће имати самосталност у односу на домаћи или страни утицај /капитал/, а преко НВО организација.

Све друго доводи до ситуације да држава постаје лак плијен за било кога и његов деструктивни утицај.