Пише: Иван Милошевић
Помало је непристојно нешто писати након догађаја у Србији, али живот иде даље иако би некада могао да стане, да се све сруши, па крене испочетка. Међутим, уколико је нешто сигурно у животу, онда је то његова пролазност, сурвавање у прошлост и у оно јуче, које немилосрдно гута оно данас, а о сјутра да не говоримо.
У сјенци догађаја у Србији обиљежена је година Владе Дритана Абазовића. И рече Дритан да је влада радила у шестој брзини. Након ове шесте брзине нијесам више читао шта је Дритан причао у прилог својој влади и које је пројекте хвалио, које кудио. Више оно прво, него друго, али ова “шеста” нешто ми је запарала уво!
Чуј, “шеста”! Ваљда то значи да Дритан и његови министри нијесу ока склопили рјешавајући нагомилане невиље у Црној Гори! Ваљда то значи да су за годину постигли такве резултате да човјек не може ни да их прибељежи колико их има! Ваљда то значи да се у Црној гори посљедњих 12 мјесеци боље живјело него раније, да је више меда и млијека текло нашим улицама и да су грађани имали више него што су имали прије годину! Ваљда то значи да су сви криминалци и њихови помагачи тамо гдје треба и да су државне службе очишћене од мафијаша, али и хроничних нерадника. забушаната и скривених спавача бившег режима! Ваљда то значи да је држава профункционисала као никада до сада, а њени дјелови, посебно судство, радили су све по правди и закону! Ваљда то значи да је Црна Гора постала економски рај, изоловано острво среће и благостања на Балкану, земља у коју сви долази, а нико не одлази, туристичка оаза јединствена у свијету! Ваљда то значи да има још и 100 тих ваљда који су се уписали на (не)славне странице једногодишњег рада Дританове владе и његових министара!
Треба ли посебно објашњавати и писати текстове о томе да је Дританова “шеста” заправо само један маркетинишки покушај да се од ничега направи свашта, да се од испумпаног балона направи цепелин, да се суноврат једног друштва представи као његов напредак и да се једна власт која је од 12 мјесеци легално радила само 4, а осталих осам је измишљала топлу воду и саму себе и све нас убјеђивала да нико није као што су они и да нико тако не шалта брзине и хвата кругове и заобилази кривине као они, једини, непоновљиви и већином несношљиви!
Треба ли посебно објашњавати да је та јединствена влада која политичким трасама јури “шестом” са само десетак посланика (од 81) подршке, одређивала шта ће ко да једе и шта ће да чита или не чита и глуми политичког заштитника апсолутне већине која ту заштиту није тражила нити јој треба. Треба ли писати семинарске и научне радове о достигнућима Дританове владе и њене “шесте” када је све толико очигледно да очигледније не може бити и да је залудно те политичке аксиоме развлачити на саставне дјелове и посебно их студирати као да су неке мудрости и политичке новотарије! Коме то треба није одавде, није са ових јасала и гусала и није пио воде са Марезе!
“Године које су појели скакавци” је наслов једног романа. У Црној Гори претходну годину нијесу појели скакавци, него Дритан и његови министри! Шта је остало након ње, тек ћемо да видимо, али већ сада знамо да је нагомилана до прскања народна воља за бољим животом и слањем ДПС-а и њеног вође у далеку политичку прошлост, изневјерена! Да се то види, није нам потребна “шеста”, потребна су нам само два ока и пар грама мозга. Да смо грама имали више вјероватно Дритан данас не би причао о “шестој” брзини! Али, то нам је што нам је и нека се не понови година коју нијесу појели скакавци!
