Након што је Скупштина Црне Горе рано јутрос, након 13 часова засиједања, ускратила повјерење Влади Дритана Абазовића, постоје два могућа сценарија. Одлука се враћа сада у руке предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, који може дати мандат коме жели, да покуша да састави 44. владу Црне Горе.
Други сценарио је да се покрене иницијатива за скраћење мандата Скупштини Црне Горе и Ђукановић тада мора расписати изборе, каже за Спутњик Драган Шоћ, угледни подгорички адвокат, некад министар правде и предсједник Народне странке.
–Предсједник државе је тај који сада треба да да мандат некој личности која ће покушати да састави 44. владу Црне Горе што, по мени, неће бити тако лак посао. Или да се покрене иницијатива за скраћење мандата Скупштини па да се иде на нове изборе. Међутим, постоји велики проблем што у Уставном суду Црне Горе, који треба да има седам судија, сада имамо четири а за мање од мјесец дана судији Миодрагу Иличковићу престаје мандате. Дакле, Уставни суд неће имати компетентну већину за одлучивање, а Уставни суд је последња инстанца у изборном поступку, објашњава Шоћ за Спутњик.
Поједностављено речено, како каже, ако нема Уставног суда нема ни избора.
–Мораш да имаш све органе потребне да до краја доведеш изборни процес. То је ситуација као она коју смо имали 2002 године у Црној Гори и која је тада превазиђена договором, каже Шоћ.
Он истиче да, ако је судити по односима међу политичким партијама у Црној Гори, никоме неће бити лако да састави нову владу. Тврди да ће се сада Алекса Бечић наћи у ситуацији у којој се налазио Дритан Абазовић, између захтјева и притисака ДПС-а са једне стране, а са друге стране и ДФ-а и његових партнера. Ако је планирано да он буде мандатар, онда ће ДФ тражити да буде дио те владе, а ДПС то неће дати.
Пошто су Демократе најавиле да већ данас могу почети преговори побједничких странака од 30. августа 2020. са парламентарних избора, Шоћ каже да је то мало вјероватно, јер је Абазовић синоћ више пута у Скупштини поновио да их више не зову на сарадњу.
–Може Ђукановић да да мандат и некој нестраначкој личности која би покушала да добије ширу политичку подршку, помињало се име Далиборке Уљаревић, извршне директорке НВО за грађанско образовање, која је као критичар система. Али ваља напоменути да скоро читав НВО и контролише Ђукановић и да су појединци из тог сектора знали да критикују Ђукановића, али само до једне мјере. Зна се шта он не дозвољава — он не дозвољава да му се покупи пола војске и да му се не дира бизнис. Све је то веома храбро јуче у Скупштини изнио Дритан Абазовић. И са таквом неком личности можда би Ђукановић успио да задовољи дио овдашње политичке јавности. Ове са запада интересује само да се овдје не диже велика фрка. У неком временском периоду покушао би да попуни Уставни суд и Судски савјет са правницима које би контролисао. Па кад наиђе иницијатива о уставности, зна се како би такве судије одлучивале. Па би пред изборе активирао, преко институција система, опет активирао питање цркве, јер њему таква политичка клима тензија одговора, каже Шоћ за Спутњик.
Шоћ истиче да се не треба изненадити ако буде још неких подопција на црногорској политичкој сцени, јер су, како примјећује, сви почели да пактирају са свима.