Пише: Иван Милошевић

Не знам шта су контали прије пар мјесеци када су подржали Дритана, али он им је усвајањем уговора са СПЦ запржио јаку чорбу. Од ње су Ивану Вуковића блокирала цријева, не може да се креће од преоптерећеног стомака, муче га стомачни грчеви, желудац му се преврће, не излази из купатила и бљује све оно што је са Дританом заједно јео посљедњих пар мјесеци. Вуковићу је од уговора са црквом толико позлило да је отказао све свакодневне послове, па неће отварати булеваре и ауто-путеве, преко главе му је церемонија и службених закуски, вјештачких осмјеха и политичких фраза да је Подгорица постала европска метропола попут Париза или Беча! Са том разликом што се у пола Подгорице већ годинама нешто гадно осјећа, посебно иза „Делте“ и око „Титекса“. Чудно да се Вуковић није сјетио да умјесто свих тих траса и аутотраса отвори један нови колектор, па да се у граду мање осјећа! Ваљда би онда и Вуковић имао јачи стомак, а не да га поквари тих тричавих 15-ак чланова уговора са СПЦ! Вуковић све може да поднесе, па и тај устајали мирис иза „Делте“, огуглао је на њега  нема грчеве, али од уговора са СПЦ му се снемогло, није добро, осјећа неку стомачну мучнину која му не да да изађе из стана, него се стиснуо испред ТВ-а и скута господара и чека да каже шта да ради! Јер, Вуковић не зна шта да ради, остао је не само без стомака, него и без текста, однесоше му 1000-годишњу независност и битку код Туђемила на Бежанијску косу! Какав „буларди“ и остале трице, не помажу Вуковићевим цријевима антибиотици и пробиотици, јер када уговор ухвати, онда не пушта, циједи га као суву дреновину и затвара иза седам кључева и седам брава! 

А и добитник 13-јулске награде, Андреј Николаидис, се не осјећа добро. Штавише, код њега су након усвајања уговора са црквом уочени симптоми јаке метафизичке грознице, што је пореметило Николаидисов центар равнотеже, па Андеј више не зна шта је и ко је. Али нека сам каже како се осјећа:

„Ја вам, наиме, нисам сигуран ни да сам сам жив. Рекло би се, дакако, да јесам. Не особито живахан, но ипак жив. Знате оно: Бог је мртав. А ни ја се не осјећам најбоље. Кад сам био млађи, жучно сам бранио тезу да јесам жив. Но данас… Да се сутра испостави како сам тек још једно теле у боксу скопчано на Матриx; да се испостави да сам погинуо у Првом пелопонеском рату и од тада моја душа лута овим свијетом, узимајући разне физичке облике – некада вука, некада сове, некада, сад на примјер, средовјечног мушкарца; да се испостави да сам нека врста холограмске пројекције бића које живи у седмом од девет универзума; или да се покаже како су, као у Дицковом „Убику“, свих мојих пет деценија живота тек мисао умирућег – само бих слегнуо раменима. Могло би се чак испоставити и да се зовем Андреј Николаидис, имам 48 година, припадам људском роду, живим на планети Земљи која је округла и има пуно морâ, смртан сам и понекад, као и остали људи, подигнем главу, зато што нешто у мени говори да тако треба, само да бих главу потом поново погнуо – ни то ме не би изненадило. Не ради се о томе да сам, да то тако формулишем, егзистенцијално блазиран. Не: само имам бескрајно повјерење у своје незнање. Не знам, хоћу вам рећи, чак ни то да ништа не знам„.

Озбиљан поремећај метафизичке равнотеже и биће право чудо уколико Андреј сјутра прими 13-јулску награду. Како ће у тој подвојености, која иде од телета, па преко сове и вука до холограмске пројекције, у једном комаду изаћи пред Данијелу и примити плакету и новчану награду. Да ли ће је примити Андреј, или неко теле које не зна ко је, можда сова која је заборавила да живи у шуми, а можда и неки гладни вук који право на гладну овцу има! Како ће у тој метафизичкој конфузији отићи код Данијеле да прими 13-јулску, није ми јасно? А и Данијела би требало да поведе рачуна коме уручује награде и да ли су награђени способни да је приме? Тренутно, Андреј не зна да ли је Андреј вук, сова, теле, а можда и холограм или је само Андреј, али можда не Николаидис! Таква хаотична ментална стања нијесу за награђивање, можда за неке друге работе! 

Углавном, ДПС-овци су као у неком предхарикиријевском стању! Најрадије би скочили са Московског моста у Морачу, али им се не остављају станови, мобилни телефони и остале животне привилегије. Ко ће у свему томе да ужива уколико њих нема? Стога су се ухватили Вође, држе га за врат и око врата, не пуштају га из видокруга, пребацили су ласо преко његовог трбуха и држе га се као пијани плота! А ОН каже да не подржава Дритана, да је обећао Европу, а смјестио им СПЦ, да их је слагао као нико до сад и да више нема враћке!

ДПС се уистину распада,а њихове фазе распада иду од стомачних до метафизичких тегоба. Сигуран сам да ни Вуковић јутрос не зна шта је, да ли лептир или неки медвјед, а гарант и да Андреј не силази са клозетске шоље и да медитира о томе да ништа не зна иако све зна и да му је у грлу или дебелом цријеву запео неки холограм, па га ових дана не пушта! Не пушта, али се осјећа!