Пише: Иван Милошевић
Пуч, анархија, државни удар! Окупи се 41 посланик, у нашем случају већина парпамента, стуче законске параграфе, поднесе их на расправу, дискутује о њима и на крају усвоји већином гласова, а ДПС на све то дрекне – пуч, анархија и државни удар! Па шта је онда демократија? Окупи се на улици група људи, огрне се заставом и врисне да Мило не смије пасти и да ће за Мила живот дати? Демократија је само онда када се ДПС пита и пише законе како му је воља, а остали сагну главу и потуре задњицу на печатирање, а мозак завуку у пјесак! Тада ДПС дрекне да су то европске вриједности, да је то цивилизација, а све што је против тога је средњи вијек, да све што је против њих не припада сивој маси, него затуцаном источно-клерикалном херметичном погледу на свијет! И уз то опомене неистомишљенике да њихов средњи вијек неће проћи, но пасаран и да мантија неће шетати подгоричким сокацима и да они неће хљеба јест, али да Мило неће пасти!
И у чијем дворишту је онда пуч, анархија и државни удар? И има ли смисла то питање поставити једној ортодоксној тоталитарној, комунистичкој странци, атеистичке провинијенције и виртуелног плеса на циркуској жици? Враћа ли се ДПС на мјесто одакле је прије 32 године кренуо у освајање власти и покоравања Црне Горе? На улицу, на подгоричке тротоаре и паркове, на пјешачке прелазе и тргове, на слободну семафорску зону и свјеж јутарњи ваздух помијешан са ноћним смогом устајалих ауспух гасова? Враћа ли се ДПС својим коријенима, револуционарној борби, средствима који оправдавају циљ, заузимањем лежећег положаја и нападом на све што мисли или мисли да мисли у овој несрећној држави?
Пуч, анархија, државни удар! И то поновљени пуч, анархија и државни удар! Један је већ био прије шест година, каже ДПС, и иако га нико није видио, они су га осјетили на својој кожи и иако је проглашен ништавним и његове вође ослобођене, у ДПС сматрају да је стварно само оно што они виде и да само то важи и смије да се прихвати! Исти пуч, анархија и државни удар организовани су прије шест година и синоћ, исти су актери и исти је доживљај! Анархију, пуч и државни удар види само ДПС, али само што ДПС види може да се види, све остало припада политичкој и метафизичкој фантазији недораслих полазника демократског вртића и непроходалих политичких скоројевића и вуцибатина!
Уистину, можда закон који је усвојио 41 посланик, већина парпамента, није добар, можда је округао, па на ћоше, можда је криво рођен и насађен, па се тетура и прије него што је проходао, можда је промашај космичких размјера и налет непознате комете и њеног репа у ваздушни простор Црне Горе, али је донесен у једном уобичајеном поступку, ваљда демократском! Није се Бог јавио и послао вјечне таблице, него је у једној уобичајеној процедури, важећој за нормална друштва и системе, донесен један пропис, једна норма, подложна измјенама, побољшању или кварењу! Међутим, ДПС каже – пуч, анархија и државни удар!
Милка Бабовић, коментаторски виртоуз, преносила је клизање на леду и преносила оцјене судија за умјетнички дојам. Шта би они рекли за дојам који је синоћ отплесао ДПС? И да ли је уопште постојао било какав дојам, осим онај упућен вољеном вођи?
Питања за питањем, пуч за пучом, анархија за анархијом, државни удар за државним ударом! Као да је гром погодио Црногорце посред мозга, расцијепио их на половине, па се сада траже да се споје, уједине и постану једно – анархија, пуч и државни удар! Магичне шифре које отварају сеф ДПС тајни! Њихова комбинација све нас доводи пред отворена врата пуча, анархије и државног удара! И то у узведби умјетничког дојма једног човјека и његових помагача!
Пуч, анархија и државни удар. Три магичне ријечи ДПС владања и посматрања, посебно самопосматрања! Пуч, анархија, државни удар – какав дојам изазивају те три ријечи ДПС жаргона? Плес на жици политичких 30-годишњих рибара наших душа и пецароша здравог разума и грама преосталог мозга!
Уистину, је ли дошло неко ново вријеме или он (ДПС) и даље плеше и добија прелазну оцјену за умјетнички дојам? И уистину има ли ко илузију да ће ДПС и Мило престати да плешу по нашем мозгу? Илузија, пуч и анархија – како то бабовићевски звучи!
