‘-Чињеница је да се добар дио црногорског друштва, а вјероватно и заинтересоване међународне јавности, накалемио на причу да је садашње стање у земљи – иначе умногоме и појавно и суштински горе од оног послије Подгоричке скупштине – продукт ничега другог до проклетог текућег „приземног популизма“. Та прича је, међутим, од кога год да долази, еманат етички и политички губитничке филозофије и логике: „Да није намјерно створен тај проклети приземни популизам, који је битно утицао на исход недавних локалних избора, све би у земљи било другачије – боље“. Јер и да га није било, ситуација у земљи би, на можда нешто друкчији појавни начин, суштински била иста. Црну Гору, дакле, у садашње стање није довео никакав „приземни популизам“, иако се не може негирати ни извјесни његов додатни утицај у том погледу, већ сасвим отворени и изузетно оштри жестоки екстерни погромашки насртај на њу старих и познатих противника, јавно, јасно и веома снажно подржан од унутрашњих, такође добро познатих, сада уз старе и нових „правовјерних“ и „здравих“ снага руско-српско-православне провенијенције, која није популистичка него бјелодано погромитељска.

Радован Радоњић, Побједа данас