Пише: Иван Милошевић
Читам шта су причале присталице ДПС синоћ улицама Подгорице и читам како су носили неке црвене траке које симболизују крв војника палих у борби против четника и фашиста. Шетња је организована због уринирања над спомеником Љуба Ћупића у Никшићу, а од тог догађаја присталице ДПС-а су направиле представу за ширу јавност, односно комунистички маскенбал. Вијају се петокраке, пјевају се пјесме заклетве Титу и таба антифашистички пут. Наравно, по том путу је само посијана крв партизана и она је црвена, док је крв других на том путу другачије боје, више је нешто плава или бијела и томе слично. Новој генерацији комуниста крв није црвена, него онима који нијесу као они и крв није иста и има неку другу боју!
Међутим, нећу о томе. Али, хоћу баш о крви, такође антифашиста, које су идеолошки преци ових синоћних Титових шетача, просули по Словенији убијајући на десетине хиљада четника и обичног народа и све њих бацајући у дубоке јаме. Толико те иритирају ово новокомунисти и њихова похлепа за искључивом антифашистичком борбом и фарбањем крвних зрнаца, да мислим да је дошло вријеме да се ускоро окупе потомци тих побијених четника и обичног народа и са сликама и прецима у рукама прошетају главним градом и затраже да се открију њихови гробови и да се више не запишавају у гурају у страну већ 76 година. И док новокомунисти дижу устанак због једног неразумног запишавања споменика Љуба Ћупића, они већ 76 година ћуте о злочину партизана у Словенији у мају 1945. године и о томе неће ни слово да зуцну и још једном и у овој години, као и у претходних 76, пишају по њиховим гробовима, али и својој свијести у којој не дозвољавају да сине барем кратко свјетло комунистичког злочина.
Црна Гора још увијек чека државника који ће јасно, поред четничких, осудити и партизанске злочине и који ће отворити словеначке јаме и признати да су и њихови становници грађани Црне Горе, да су убијени на правди Бога и да њихови потомци имају право да их се сјећају. На жалост, од таквог државника у Црној Гори нема ни д, него и овај задњи, надали смо се много бољи од претходног, пере руке од Словеније и њених јама и понаша се као да о томе појма нема. Због тога и могу ови револуционари и новотитоисти да шетају, пријете барјацима и крвљу и траже да се једино њихови споменици чувају, док остале, уколико их има, треба дићи у ваздух!
Тачно, треба са зидова узети слике побијених четника и прошетати улицама града. Када и они постану дио ове државе, тек тада ће се у све нас уселити нека људска правда и постаћемо отворенији за брата и његову патњу и позив да је братска крв црвена, без нијанси, и да свака тражи да се поштује и достојно сахрани. У Црној Гори већ 76 година о томе нема ни говора, па се и због тога овим титоистима данас чини да је само њихова крв црвена!