Без војног полигона нема успјешности и оспособљавања војске, казао је у емисији Линк Радија Црне Горе професор безбједности на Универзитету Доња Горица и гостујући професор на Универзитету Варшава Мехмедин Тахировић. Сматра да то мора бити приоритет Владе ако мислимо да будемо равноправни партнер у НАТО савезу.

Говорећи о војном полигону на Сињајевини, он каже да ако држава има војску, мора да има и све услове за њу.

-Без полигона нема успјешности и оспособљавања војске и то је добило елементе политиканства. Један популистички прилаз без егзактног и одговорног односа оних органа који морају то да раде, а то су премијер и министар одбране. Црна Гора има низ терена који су задовољавајући за војску да може да вјежба и нико ме не може убиједити да нема тога јер је Црна Гора еколошка држава. Постоје принципи војске који се користе како се еколошки стандард не би угрозио, казао је он.

Истакао је да друге НАТО земље имају јаче стандарде, па ипак имају полигоне.

–То мора бити приоритет Владе ако мислимо да будемо равнопавни партнер у НАТО савезу, казао је он.

Систем безбједности мора бити деполитизован, истиче Тахировић, и додаје да треба довољно платити службенике безбједности како би мислили својом главом и како не би могао неко њима да управља.

Истиче да се догађаји као што је трагедија на Цетињу, када је убијено 13 људи, не би могли десити да имамо Центар за кризне ситуације који би вршио процјене.

–Ми немамо Институт за безбједност. Оцјене нам дају одређене НВО. Центар за кризне ситуације треба да има у свом саставу екперте који ће да дају стручне анализе. Али знате шта је проблем политичара? Проблем је када добије стручну анализу, не може да манипулише сопственим виђењем тог пробема. Моје мишљење је да га због тога и немамо, казао је он.

Тахировић раније је сматрао да Црној Гори није била потребна Војна академија, данас сматра да ипак наш војни кадар треба да почне школовање у нашој земљи.

–Око 500 официра и мајора је 2006. одабрало да ради у Србији, стари потпуковници и мајори су чекали да тамо добију станове и пошли су. Користили смо помоћ Хрватске, САД, Шведске, Турске… који су се понудили да школују наш кадар. Међутим како вријеме пролази, потребан на је свој профил официра. У почетку би било добро да су ту, а касније могу наставити у другим престижним академијама, казао је он.

Говорећи о утицају сукоба Украјине и Русије на Западни Балкан, казао је да је ово нестабилно подручје и да оно што данас изгледа добро, не значи да ће и сјутра бити.

-Поново смо у ситуацији да се питамо да ли је могуће да се враћамо у деведесете, казао је он.

Извор: ртцг