Шпанска влада је увела програм за реформу корумпираног јавног особља, а у оквиру њега отворен је рехабилитациони центар за лијечење од корупције кроз који ће проћи затвореници који су осуђени због неке коруптивне радње.
Карлос Албукерки је 75-годишњак из Кордобе који се налази у рехабилитационом центру на лијечењу због корупције. Шпанац је осуђен на четири године затвора због проневјере чак 400.000 евра. Сада ће проћи једанаестомјесечни програм рехабилитације корумпираних шпанских званичника прије повратка у друштво. Албукерки ће бити подвргнут психолошком испитивању у 32 сеансе у затвору у којем служи казну. Он и група корумпираних колега имаће групне сесије на теме попут „личних способности“ и „вриједности“.
То ће бити дио експеримента започетог у марта ове године у девет шпанских затвора. Програм је понуђен за више од 2.000 осуђених јавних службеника и показује, кажу његови творци, да Шпанија вјерује у пружање друге шансе.
Иначе, у Шпанији корупција у државном апарату чини пет одсто свих криминалних активности у земљи. Према перцепцији грађана о нивоу корупције, она не стоји много горе од осталих европских земаља.
Према ранг листи „Транспаренси интернешнал“ налази се на 32. мјесту, лошије од Француске (која је на 23. мјесту), а боља од Италије (која је на ранг листи 52, Хрватска је на 63). Али за разлику од ових земаља, Шпанија има свој нови програм рехабилитације за званичнике са „дугим прстима“.
Људи који стоје иза пројекта тврде да осуђеним криминалцима није проблем да се пријаве за програм, већ да заиста схвате да с њима нешто није у реду.
-Они имају новац и моћ. Боримо се против става да се могу извући и да им није потребна помоћ, рекао је бивши судија Ангел Луиз Ортиз, који сада води шпански затворски систем.
То је посао који треба да уради Серхио Руиз, затворски психијатар који је осмислио програм. Поред тога што жели да учесници препознају своје недостатке током групне терапије, он их тражи да учествују у сесијама на којима би требало да траже опроштај од својих жртава.
–Оно што им помаже да се препусте злочину јесте стварање изузетка од правила, које психолози називају ‘моралним раздвајањем’. Они рационализују своја злодјела, приказујући их као нешто што помаже другима, а не њима. Такође су присутне високе дозе егоцентризма и нарцизма, објашњава психијатар.
