Search
Close this search box.
Search
Close this search box.

Ђурђевдан: Срећна слава!

Српска православна црква и верници данас славе Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се онда бацају у текућу воду.

Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба.

Славни светитељ родио се у кући богатих родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао. Већ у 20. години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана.

У то време, цар је започео велики прогон хришћана, а млади Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића.

Он се непрестано молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа. Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру Христову, а међу њима је била и царева жена Александра.

Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а Свети Ђорђе посечен је 303. године.

Свети Георгије се на иконама представља у војводском оделу, на коњу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега, стоји једна жена у господском оделу (вероватно царица Александра). Аждаја на икони представља многобожачку силу која је “прождирала” бројне невине хришћане.

Свети Георгије ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац “незнабоштву”.

Под победом коју је Свети Георгије однео над аждајом вероватно се мисли на заустављање прогона хришћана који је спроводио цар Константин. Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја, који се разликују по садржини од региона до региона. Према веровању, на данашњи дан се срећу зима и пролеће.

Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се онда бацају у текућу воду. Верује се да венчић, као својеврстан симбол, укућанима доноси здравље, а пољу берићет, штити од урока, дарује плодност, враћа љубав.

Ђурђевдан је празник сточара, па су се обичаји најдуже задржали у планинским крајевима. Роми традиционално славе Ђурђевдан као један од највећих празника који симболише долазак пролећа. Празник је радости и весеља, а испуњен је и бројним обичајима.

Секу се врбе и онда се оне стављају на куће. Деца углавном долазе увече и скидају те венчиће. Венац украден са девојчине куће симболише то да онај који га украде једног дана може да постане њен будући муж.

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

ДОБРИЛА КУКОЉ, ПРЕЖИВЈЕЛИ ЛОГОРАШ ЈАСЕНОВЦА: Доња Градина – највећи град мртвих!

ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ЧУДОТВОРАЦ

МОНАРХИЈА: Крштена принцеза Марија!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

ustav-crne-gore-constitution-of-montenegro

ПОГЛЕД НА НАЈВИШИ ПРАВНИ АКТ: Устав – зла коб ДПС-овске Црне Горе!

глосариј

ЗАБРИНУТИ ЧИТАЛАЦ, КОРУПЦИЈА ИЛИ БРИГА О ГРАЂАНИМА: Нови министар здравља бира само кадрове одане власницима “Глосарија”!

братунац08

ПОЛИТИЧКА ПРЕКРЕТНИЦА-СРЕБРЕНИЦА: Срби да схвате са киме живе, српски душмани Србима товаре своје злочине!

дуско

ДУШКО КНЕЖЕВИЋ: Пацови на плафону, тражим сусрет са митрополитом и собу са Милом Божовићем!

JELICA2

ПРОФ. ДР ЈЕЛИЦА СТОЈАНОВИЋ: Српски писци да провјере како су уписани у базу података националне библиотеке, могуће је да умјесто српском припадају црногорском језику!