Ђенералу
Ни једна улица нема твоје име, ђенерале!
Ни један трг, ни сокак.
Твој булевар био је мрак,
у неком затвору.
А Равну гору ко ће да тамничи?
Истину о ЧИЧИ крију по музејима војним…
Кажу, на бојним пољима падоше други војници…
Нема те на слици у алеји великана,
не гори ти вечни пламен.
Твој гроб је неки случајни камен поред пута…
Само ко залута ода ти пошту…
Јер не знамо где је.
Немаш маузолеје, ни почасне страже,
а историја лаже као брбљива жена,
зато твог имена у читанкама нема,
мртвог те крију:
За Србију изгибоше други кажу,
ми знамо да лажу,
ђенерале, још се плаше!
Деле вас на њихове и наше,
мртве вас криве.
Ти немаш споменицу четрдесетпрве
а био си први!
Зато те „повјест“ мрви на комаде.
Без марша, параде, плотуна, лафета,
почиваш испод случајног дрвета,
поред реке…
Твоји су венци коров и клеке,
Чича, прича спутана ланцима,
без крста носиш свој крст,
ђенерале у опанцима.
Љиљана Лашић