Гашење Монтенегро Аирлинеса је политичка одлука и све ми ово личи на враћање у деведесете, када је угашено низ компанија и препознатљивих брендова, казао је Дневним новинама представник радника Миљан Перовић.

Према ријечима Перовића, ситуација у Монтенегро Аирлинесу и прије најаве гашења компаније није била идилична.

–Дуговали су нам тада двије плате. Према неким информацијама које имамо, новца је било, али претпостављамо да због приче о државној помоћи није услиједила исплата зарада, истиче Перовић.

Након одлуке о гашењу, каже Перовић, радници су се окупили 25. децембра и емотивно испратили посљедње слијетање авиона Монтененегро Аирлинеса.

–То је био неки наш омаж вишегодишњем раду под брендом Монтенегро Аирлинес. Затим креће неизвјесност, тежак период за све нас јер дочекујемо празнике без примања, доведени на руб егзистенције, додаје Перовић.

Он каже да је примјер ЈАТ-а био идеалан како је држава треба да поступи у овој ситуацији.

–Ако је већ морало овако, па ево примјер ЈАТ-а. Припремало се реструктурирање, авиони летјели, радници радили иако је основана Аир Сербиа. Кад је све већ било дефинисано, ЈАТ је угашен, а сјутрадан је посао наставила Аир Сербиа. Није било приземљења авиона ни довођења радника у овакву ситуацију у којој смо ми, објаснио је Перовић.

Одређену дозу оптимизма улила им је најава менаџемента да би 21. јануара авиони могли опет да полете, али до тога није дошло.

–Након тога, дугогодишњи радници Валери Ђекић, Срђан Хабић и ја одлучујемо да одржимо збор радника и договоримо даље кораке. Добили смо подршку половине радника и дефинисали смо редосљед коме се треба обратити и прво смо упутили писмо премијеру Здравку Кривокапићу. Поставили смо му седам питања 16. фебруара, али одговор нијесмо добили, тврди Перовић.

Одлучили су да оду корак даље, па су доставили писмо и амбасадорки Европске уније у Црној Гори Оани Кристини Попи.

–Сматрамо да су нам у времену пандемије корона вируса и глобалне кризе озбиљно нарушена људска права, прије свега право на рад, достојанство, здравствену заштиту и право на информисаност. Усред пандемије ми нијесмо имали здравствену заштиту, колеге су из свог џепа, умјесто на рецепт као други, морале да плаћају љекове. Разматрамо и могућност тужбе према држави, а ако буде требало, и до Стразбура ћемо ићи, рекао је Перовић.

Поред ЕУ, о ситуацији у којој се налазе обавијестили су амбасаде Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Њемачке и Хрватске, као и омбудсмана.

–У писму смо поновили да нам се дугује пет плата, те да немамо никаквих информација о даљим плановима Владе са нашом компанијом. Тужни смо што морамо да се обраћамо међународној заједници и страним амбасадама због тога што наша Влада неће да нам одговори. То је као да се обраћате комшији због неког проблема са оцем и мајком умјесто да унутар куће рјешавате све недоумице, оцјењује он.

Како каже, све ово му личи на враћање у деведесете, када је угашен низ компанија и препознатљивих брендова.

–Мислим да се садашњи експерти воде концептом неолибералне економије. Па нас сада Влада тјера да радимо на црно да бисмо прехранили породице. Ако узмемо радну књижицу, остајемо без ичег, зато смо и савјетовали раднике да не узимају књижице како не би остали без отпремнина. Многи радници, од укупно њих 360, и даље морају да долазе на посао, нагласио је Перовић.

Ситуација у којој се налазе је, како каже, изузетно незавидна.

–У име 70 одсто радника могу да кажем да се налазимо у незавидној ситуацији јер многи немају да плате рате за кредит, рачуне, режије. И да будемо јасни, ми не тражимо помоћ. Тражимо само оно што смо зарадили, казао је Перовић.

Када је у питању нова компанија ТоМонтенегро, радници, истиче Перовић, не знају ништа.

–Ми не знамо нови концепт компаније, кад ће стартовати, које линије ће покривати, колико ће им радника требати. Ово што се ради или је незнање или лоша намјера нове Владе, трећег нема. Гашење МА је политичка одлука. Па добар домаћин ће покушати да поправи нешто старо што има у кући, а неће одмах то бацити и нову ствар куповати, закључио је он, поручујући да ће радници чекати одговоре надлежних, али да неће сједјети скрштених руку, већ да ће договарати наредне кораке.