( Дигло се све што има везе са ДПС-ом у одбрану ДПС медија. Организују се научни скупови, а и тужилаштво је формирало досије о нападу преко интернета на Даницу Николић, уредника “портала М”. Немам шта да додам на текст који сам написао прије неколико дана о нападима на новинаре, уколико су новинари!)
Пише: Иван Милошевић
Осуђујем сваки напад на новинаре, па и вербални! Уколико се ради о новинарима! Читам данас на ДПС порталу како плачу уредници ДПС медија. Кажу да их Дритан прогања, црта мету, угрожава професију, тамничи перо, циједи на црно и бијело, вади душу и сјецка као мак на конац, сумњичи редакцију и најављује обрачуне! А они, невинашца, анђели, витези слободе и професије, гласници плурализма и критике власти, непоколебљиви вјерници новинарске части и поштења, носиоци свих професионалних титула разних категорија, бранитељи црногорске части и поштења, образа и Белведера, вјесници евроатланстских вриједности, најављивачи бољег сјутра и прексјутра, нове и њихове будућности гдје за све има свега, гдје сви могу све и гдје сви не желе само оно што им се неће!
Плачу бивши и садашњи уредници ДПС медија, уживатељи државних и осталих апанажа, домаћини аритмичних монолога бивших владара наших живота, њихови вјерни пратиоци, одани до коске и задњег цента у џепу и траже заштиту и то од државе које су прије свије године изгубили, јер је и њихов вођа тада изгубио изборе, што је њима равно губитку своје вјечне и вољене Црне Горе, што је равно егзистенцијалном потопу не само домаћег новинарства, него и свјетске журналистике, патристике и криминалистике!
Плачу бивши уредници ДПС-овских тајних и јавних сесија и разних комисија. Их, како је то било у њихово – ДПС вријеме! Новинари су расли као печурке послије кише, развијали се у демократском амбијенту, писали све што им је на памети, критиковали власт и опозицију, поштено зарађивали за хљеб и били солидарни и осуђивали су сваки напад на колеге-новинаре, подржавали их у захтјевима за заштиту и одштету и бранили гдје су стигли, од Колашина до Брисела, Вашингтона и натраг! Их, како је то било у ДПС вријеме! Сваког понедјељка стизале су им ДПС дневнице за ДПС монологе, сваког мјесеца су тресли крушке и јабуке са јавних и тајних државних ТВ сервиса и прикупљали добровољне прилоге за саме себе, дијелили награде самима себи и себи сличнима, глофиковали вођу и његов двор, чекали на дворским степеницама да их погледа ОН и пружи руку ка њима, потапше по рамену и награди суровим осмјехом благог лица посљедњег балканског комунистичког диктатора!
И није чудо што данас плачу, наричу за прошлим временима и сањају да се врате, што не могу ока да склопе, јер ово данас не могу да гледају, јер неко други влада њиховом државом, неко други скида и једе њихов кајмак, неко други кити се њиховом признањима и договарањима и жели да тако настави и да може без њих, тако таличних и вјерних једној страни свијета. Они су мислили једино правој и јединој, али показало се да има и других страна, да има и других погледа, других џепова, бродова и анђела! И како све то поднијети, прихватити и тако живјети! Мислили су да су прави само они и њима слични, да су сви остали одавно на ђубришту историје новинарства и да немају, такви какви су, конкуренцију и да им нико није раван! Међутим, данас виде да није све као што су сањали, да нијесу били новинари, него партијски активисти, службеници једног газде и његове свите, покорни поданици његове моћи и угледа, његови прозори у свијет и то онај евроатлантски и западноевропски, један и једини који су сматрали правим и јединим!
И све се то одједном промијенило и зато плачу! И не толико за газдом, колико за самима собом и својим сновима о самима себи као једнима, уникатним и јединима! И у том плачу за собом и бившим свијетом и привилегијама лију слоновске сузе и куну Дритана и кажу да је за све крив!
И крив си, Дритане, крив! Ко ти је дао за право да узимаш њихове снове да су једни, једини и уникатни! Врати им снове, као што су они ломили наше снове да можемо живјети без њих и без њихових пера и аритмија!
Снови су у питању, снови, Дритане! Врати им снове, ако Бога знаш и престани да их прозиваш. Пусти их да сањају какви су и зашто били, ваљда послије буђења открију да су били све, али нијесу били новинари!
Фото: портал М
