Пише: Иван Милошевић
Има разних људи, разних партија и разни људи подржавају разне партије. У том мноштву некако се не уклапају Демократе. Има их, а као да их нема, понекад се појаве, па нестану и нико не примјети ни да их је било, ни како су нестали. Толико недефинисаности, толико пренемагања, толико жала за скупштинском фотељом, толико прилагођавања, тешко је наћи код некога другога као код Демократа!
По потреби глуме љевицу, па центар, па десницу, али се најпријатније осјећају када су на љевици. Некако су ту најкомотнији, комунизам им дође као идеолошки опоравак, бања им је када око врата објесе црвену кравата, као да су са њима некако снажнији, полетнији, хоће да полете, па гдје слете!
И у овом актуелном преговарању око владе Демократе дођу као неки универзални зачин. Нити су слани, слатки, горки, кисјели, односно све су то, смијешани у једно, па не знаш ни којој врсти укуса припадају. Код Демократа има свачега и ничега, све се то у тој странци нашло на гомили, па узима ко шта хоће и шта му се највише свиђа. Демократе нијесу ни Срби ни Црногорци, не говоре ни српски ни црногорски, не иду ни у СПЦ, а ни у једну секту, али су по потреби Срби и Црногорци, вјерници и атеисти, говоре и есперанто и могу да буду све што пожелиш. Безличније странке и руководства нијесам гледао одавно и за њих је СУБНОР примјер части и образа и досљедног пута!
Иако се годинама крећу између седам и девет посланика себе толико величају као да их има 77 или 99! Кажу да се без њих не може ни ујутру устати, нити попити кафа, нити прелистати новине, нити поћи на пијацу и купити купус или празилук. Гдје год се окренеш свуда их има, а има их само девет или седам у скупштини. Ваљда су широки или дугачки, па се простиру на много више простора него што је потребно за седморицу или деветорицу. Код Милојка су надувани као метеролошки балони и испитују и биљеже политичке температуре домаћих актера политичке сцене. Милојку дођу као нека испомоћ, поуздан партнер, који потврђује што је Спајић рекао. Данас су одмах скочили да потврде да је Милојко нудио Андрији и Милану министарске фотеље и мјеста по дубини, ваљда да се примакну Милојку, а одмакну од Андрије и Милана. А када Демократе то кажу, нема враћке, само тачке! ЧАСНА ПИОНИРСКА!
А Алекса је права демократска љепотица. За повратак у скупштинску фотељу дао би све на свијету. Не може човјек да заборави оних годину дана на челу скупштине и даје све да се врати на старо мјесто. Баш га брига што му то по резултатима избора не припада! Џабе, хоће Алекса, па хоће, а када он хоће, нема тога који неће и који ће му рећи да се не шири тамо гдје му је прешироко!
За Демократе већином гласају Срби. Нека ми не замјере моји Срби, али ми није јасно шта их тјера да заокруже Алексу и да нијесу нешто попили или се налазе на неким опијатима. Само у том случају могу да прихватим да неки Србин гласа Алексу. Уосталом, као ПЕС или ДПС! За све њих треба имати потпуно покварен политички компас чија игла неким чудом никако да покаже тамо гдје треба, него увијек негдје између!
Не знам шта ми је ово требало, али су Демократе тако недефинисани и замумуљени, да таман о њима и тако пишем. Округло, па на ћоше! Или нешто средње!
