Пише Огњен Војводић
Данашњег датума, 18. марта Јулијанског календара или 30/31. марта грегоријанског календара 1867. године, представници Руске царевине и Сједињених Амерички Држава потписали су договор којим је Аљаска, која је била у саставу Руске царевине, продата Сједињеним Америчким Државама. Потписивање уговора обављено је 18. (30.) марта 1867. године у Вашингтону. Споразум је састављен на енглеском и француском језику („дипломатским“ језицима). Уговор је 3. (15.) маја 1867. године потписао цар Александар Други Романов. Исте године 6. (18) октобра Правитељствујушчи сенат је усвојио декрет о извршењу уговора, чији је руски текст под насловом „Највиша ратификована конвенција о уступању руских сјеверноамеричких колонија Сједињеним Америчким Државама“, објављена је у Потпуном зборнику закона Руске империје бр. 44518. Амерички Сенат је 21. априла (3. маја) ратификовао уговор. Тако је Аљаска 6. (18.) октобра званично прешла у власништво Сједињених Америчких Држава. Вриједност продаје је била 7.200.000 долара у злату.
(У Руској царевини и правосланим монархијама је до Социјалистичке октобарске револуције 1917. коришћен Јулијански календар. Уговор је потписан 18 марта 1867. по јулијанском календару, који се те године поклапао са 30. мартом грегоријанског календара. То је данашњи датум, јер је данас 18. март јулијанског календара. Тада је разлика била 12 дана, а од 1900. је разлика 13. дана између два календара, па се 18. март јулијанског поклапа са 31. мартом грегоријанског календара.) (руски „Учинено в Вашингтоне 18/30 марта тысяча восемьсот шестьдесят седьмого года.“ 18. (30.) марта 1867 г. Российская империя подписала договор о продаже Аляски Соединённым Штатам Америки за 7,2 млн. долларов золотом. Аляска была открыта в 1732 г.)
Сагласно члану два уговора, сва државна и јавна имовина је, заједно са територијом, пренесена у власништво Сједињених Држава, осим православних храмова, који су остали у власништву припадника Православне цркве који живе на Аљасци. Овлашћеном представнику Сједињених Држава предата су сва владина документа у вези са продатом територијом која су била чувана у њеним границама; Сједињене Државе су се обавезале „у било ком тренутку када се укаже потреба“ да издају овјерене копије ових докумената руској влади, званичницима и поданицима. Према процедури, уговор је прослијеђен Конгресу. Пошто је сједница Конгреса завршена управо тог дана, председник је сазвао хитну извршну сједницу Сената.
Питање продаје Аљаске Сједињеним Државама пред руском владом поставио је генерал-губернатор Источног Сибира гроф Николај Муравјов-Амурски 1853. године, у контексту Кримског рата, указујући да је то, по његовом мишљењу, неизбјежно, а истовремено би ојачало позицију Русије на азијско-пацифичкој обали пред продором Британске империје.
Цијело полуострво Аљаска, Александровски и Кадјански архипелаг, острва Алеутског гребена и неколико острва у Беринговом мору прешли су у посјед САД. Укупна површина продатог земљишта износила је око милион и 519 хиљада квадратних метара. У исто вријеме када је продата Аљаска, једна троспратна зграда у центру Њујорка – Окружни суд Њујорка , коју је изградила „ Твид банда “ коштала је државну благајну Њујорка више него америчку владу – цијела Аљаска. Тридесет година после продаје Аљаске Сједињеним Државама, године 1896. откривена су на Аљасци налазишта злата на Клондајку (гдје су Руси били подигли прво насеље 1783. године), што је означило почетак ере „златне грознице“. У 20. стољећу на простору Аљаске су откривена велика нафтна и гасна поља.
Дан Аљаске се обиљежава као годишњица предаје Аљаске Сједињеним Државама, која се догодила 18. октобра 1867. године, по грегоријанском календару (6. октобра по јулијанском календару). Следећег дана, Аљаска је прешла са јулијанског на грегоријански календар, а локална временска зона је промењена, са 14:58:40 испред Гринича у 9:01:20 иза Гринича.
Аљаска, можемо рећи, представља симболичко историјско име једног повјесно-политичког процеса успостављања нових геополитичких глобалних односа свјетских империја и народа. Наиме –назначење развоја и пропадања православне, словенске, и највеће царевине свијета, Руског царства, а успона и империјалне историјске иницијативе нове глобалне империје – Сједињених Америчких Држава. Аљаска је постала симбол повјесно-политичког процеса који је почео Кримским ратом 1853-1856 године, својеврсним свјетским ратом, и јединственим империјалним купопродајним уговором – ратним губитком једног, и продајом другог,стратешког полуострва Руске царевине и Великог копна (од којих је једно, Крим, недавно поново враћено у окриље Руске федерације демократским путем – референдумом).
