Важну страницу збирке пјесама, антологијске вриједности, о страдању српског народа у Јасеновцу и Доњој Градини исписали су ове године ђакон Иван и Даница Црногорчевић, умјетници из Црне Горе, пјесмом “Рано моја”.
– Песма је настала као жеља да душа изрази бол због невиђене жртве коју је мој народ поднио у двадесетом вијеку – каже ђакон Иван Црногорчевић, аутор текста.
То је, каже он, рана коју носимо, рана која нас подсјећа ко смо.
– Оног тренутка када постанемо свјесни ње, тада се из срца рађа пјесма, јер је пјесма универзални одговор на тајну живота. Једино се кроз пјесништво, које је бесједа са другим свијетом, може адекватно изразити, овако нечувено жртвовање. Тај израз је истовремено оно што ова пјесма као поруку носи – појаснио је ђакон Иван Црногорчевић своје пјесничко надахнуће, дијелећи срећу и задовољство због скорашње премијере спота и наступа у Градишки заједно са супругом Даницом, најпопуларнијом вокалном солисткињом и интерпретаротком духовне и етно музике у Црној Гори.
https://youtu.be/UAp9NzqhxTo
Стварајући пјесму, емоције су биле различите.
– Потресен сам страхотом страдања описаног у пјесми. Оно је први емотивни слој који је обојио ову поетску структуру. То је својеврстан крик душе пред ужасом мржње која око себе сије смрт. Као хришћанин, успијевам наћи смисао тог страдања и увидјети величину жртве иза које се, полако али сигурно, помаља васкрсење. То је оно што тами патње даје циљ, а жртвама неопходни мир – описао је Иван своју пјесничку и духовну мотивацију за песму “Рано моја”.
Јасеновац је на симболичкој равни жижна тачка, однос према којој одређује степен нашег идентитета као народа и као појединаца, сматра ђакон Иван Црногорчевић.
– Велика жртва нашег народа у Јасеновцу треба да буде подстицај свима нама да се са највећом озбиљношћу посветимо подизању поколења која ће свједочити да је жива душа овог народа и да из крви наших предака незаустављиво васкрсава живот – опхрван тешким историјским бременом српске историје – износи ђакон Иван Црногорчевић доживљај јасеновачког страдања.
Његова супруга Даница Црногорчевић наглашава да осјећа велику част и велику благодарност према Богу што има прилику да буде дио овако значајног пјесничког и музичког дјела.
– Надам се да сам својим гласом довољно добро изразила емоцију коју ова тема захтијева. Ова пјесма ми је сигурно до сада једна од најзахтјевнијих, баш из разлога што се ради о опјеваном мученичком страдању, највећем у српском народу – наводи Даница нагласивши важном и изразито оригиналном, улогу глумице Љиљане Чекић у споту “Рано моја”, која појавом и изразом, буди најдубље емоције.
Ђакон Иван каже да је посебно захвалан филмској екипи која се максимално потрудила, уложила велики напор да ова пјесма постане звук и слика, у потпуности сагласно са темом.
– Тај задатак није био ни мало лак али од самог почетка их је, јасно препознајем, водила инспирација и љубав преточена у ово, могу слободно рећи, ремек дјело, које ће ускоро бити презентовано нашем богољубовом народу– увјерен је Иван Црногорчевић.
У филмској екипи која је урадила спот су сценариста и сниматељ Зоран Пилиповић, редитељ Бошко Крљаш, асистент сниматеља Данијел Шпадић, расветљивач Милан Матијаш, шминкерка Александра Јапунџа и монтажер Горан Пузић.
Премијерно приказивање спота “Рано моја” је у Градишки 24. јуна у 20 часова. У програму којег организује СКПД “Просвета”, осим Данице Црногорчевић наступиће Мирослав Вуковић, Николина Калајџић и Миња Шукало.
Амбасадор српске духовне пјесме Даница Црногорчевић, досегла је врхове музичке културе и умјетности Црне Горе, српства и српских земаља.
Рођена је у Бару 1993. године, пјева етно и духовне пјесме. Пјесма “Весели се српски роде” коју је писао њен супруг ђакон Иван, објављена је на Видовдан прошле године, И постала је незванична химна и симбол литија у Црној Гори.
Дипломирала је на Факултету историје умјетности са просјеком десет и стекла звање специјалиста историје умјетности. Наступала је на бројним фестивалима духовне и етно музике широм Европе. Први соло албум духовне музике “Господе дођи” са 11 песама, објавила је 2018. уз подршку и благослов манастира Острог.
