Овогодишња вишедневна манифестација „Дани Светог Марка“ отпочела је дијалошком трибином на тему „Умјетничко благо цркве Светог Ђорђа под Горицом“. Трибина је одржана у Светогергијевском дому под Горицом, а учесници су били др Јелена Ердељан, професор на Универзитету у Београду и господин Драган Радовић, историчар умјетности. Трибином је модерирао свештеник Гојко Перовић.
Господин Радовић на почетку је казао да је црква Светог Ђорђа, простор око цркве, Горица и простор испод Горице мјесто гдје је настало насеље и град који ми данас знамо као Подгорицу. Црква Светог Ђорђа превазилази теме архитектуре, сликарства, живописа, иконописа.
-То је једна универзална тема која хиљаду година окупља људе на овом мјесту, на овом простору, и чини Подгорицу онаквом каквом јесте.
Истакао је да је црква саграђена у десетом или једанаестом вијеку и од тада па до данашњег дана централна је тачка овог простора. „Подгорица се иначе први пут помиње 1326. године, значи много касније него што је црква Светог Ђорђа овдје саграђена, и сигурно је да је Подгорица настала око цркве Светог Ђорђа или због цркве Светог Ђорђа“, закључио је Радовић, уз констатацију да је црква током хиљаду година била мјесто у којем је почињао и завршавао живот у Подгорици, о чему говоре и стотине гробова у околини цркве.
Објаснио је да је данашњи живопис настао отприлике у седмој деценији шеснаестог вијека. То је вријеме врло живе сликарске активности, на простору данашње Црне Горе. Иконописци су били из породице Ђиновски, која се доселила у деветнаестом вијеку у Подгорицу и одиграла значајну улогу у формирању културног и образовног амбијента. Израдили су и обновили преко стотину иконостаса у Црној Гори, међу осталима и иконостас цркве Светог Ђорђа.
На крају је казао да порта цркве и гробље мора постати незаобилазан дио обилска Подгорице, њене културе и прошлости и свега онога што Подгорица има да понуди и каже људима. Посебно је подвукао да би волио овдје да види археолошка истарживања.
Професорица Ердељан на почетку свог излгања нагласила је важност сакралне топографије или хијеротопије Подгорице, чији је центар у њеном сакралном језгру, а то је црква Светог Ђорђа. Од почетака историје, од првих урбаних центара у Месопотамији, центар урбаног насеља је сакрални садржај. „Сакрално језгро је оно из чега почиње цивилизација уопште.“
Говорећи о периоду у ком настаје фрескопис цркве Светог Ђорђа, појаснила је да иако не знамо ко су мајстори који су фрескописали цркву, знамо да су функционисали у оквиру једног огромног подухвата, који је био везан за обнову Пећке Патријаршије.
-То је један огроман покрет, у оквиру једног изванредно значајног историјског догађаја који спада у шеснаести вијек, рекла је она.
Истакла је да се све то радило програмски, те да се у релативно кратком року на десетине цркава обнавља и добија нови слој живописа, укључујући и Студеницу и Грачаницу. Нагласила је да се иконостас цркве може разматрати посматрати у контексту Врања и Дебра и околине, и уопште путујућих мајстора који су били из тог краја. Мајстори Ђиновски били су доведени овдје јер су били најбољи у свом занату, врхунски мајстори чија су дјела била тражена.
Као најаву будућих разматрања ове теме, говорила је о оквирима за разумијевање културног наслеђа источне обале Јадрана и умјетности средњовјековне Србије. Посебно се осврнула на манастир Студеницу и на њеном примјеру говорила о преношењу сакралних култова и мотива из Цариграда. „Културни трансфер који стално постоји између Источног Медитерана, Јадрана, Балкана који је саставни дио тог подручја у том смислу, то је непорецива чињеница“.
Извор: митрополија
