Српска православна црква обележава празник Младенци у помен на страдање Светих четрдесет мученика севастијских. Сви ови мученици били су младићи, војници римског цара Ликинија. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа. Наређено је да се каменују, али су се каменице враћале и погађале оне који су их бацали. Римски војвода је од беса наредио да они буду погубљени 320. године.

С обзиром на то да је реч о младићима, народ је тај дан узео као празник на који млади супружници у дому примају госте, а ови им доносе поклоне и на тај начин им помажу на почетку њиховог живота у брачној заједници.

Један од српских обичаја на Младенце јесте и прављење колача који се зову младенчићи и, према обичају, треба да их буде 40. Младенчићи се праве од пшеничног брашна, премазују се медом и нуде свим гостима. Симболизују дуг, срећан и сладак брачни живот.

Младенци увек падају уз Часни пост и зато свака гозба која се спрема овог дана мора бити посна ради здравља и напретка деце младих супружника. Такође, венци који се стављају на главе младенаца на венчање имају везе са веровањем да су три дана после погубљења на главе мученика спустили венци.

Како објашњава СПЦ, венци имају троструку симболику: венци царски – сваки је човек цар у свом микрокосмосу, својој кући; венци мученички – у браку треба подносити жртве, и венци бесмртне славе у Царству Христовом.

Овим се указује на то да супружници треба да буду верни једно другом, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.

Празник се сматра и почетком пролећа.