Српска православна црква и верници данас обележавају два празника – Сабор Светог Архангела Гаврила, као и Лазареву суботу, у народу познату као Врбица.
Архангел Гаврило, благовесник радости, један је од седам великих ангела серафима који су учествовали у стварању света, најближих престолу Господа. Сматра се весником тајни Божјих.
Од давнина, слави се први дан после Благовести, чиме се одаје поштовање ономе који је послужио тајни људског спасења.
Лик анђела Гаврила са пресветом Богородицом Маријом, која прима благовест, слика се на царским дверима православних олтара која се симболично отварају у току литургије, јер је овај догађај отворио пут у царство небеско.
Често је слављен светац. Народ га сматра заштитником људи и стоке од временских непогода. Честа је заветна слава. Избегава се било какав рад, осим ситнијих поправки.
Сабор Светог архангела Гаврила слави се два пута годишње – на данашњи дан и 26. јула по новом календару, као летњи Аранђеловдан.
Летњи сабор установљен је на Светој Гори у 9. веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кореје, где је прстом на камену исписао песму Богородици.
Данас је и Лазарева субота. Обележава дан када је Христ васкрсао свог четири дана мртвог пријатеља Лазара.
То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом проширила на све стране. Лазар је потом живео још тридесет година као епископ на Кипру, где је и сахрањен.
Његове мошти почивају данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом “Христов пријатељ”.
На Лазареву суботу беру се младе врбове гране које се освештавају у цркви и деле народу. Зато се данашњи празник зове и Врбица.
Врбицу обично у цркву носе деца у суботу поподне да би је оставили у цркви да се на Цвети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се после деле народу.
У Српској православној цркви, Врбица је дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: “Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско”.
Обичај је да се деца, украшена звончићима и венчићима, лепо обуку, одакле и потиче изрека: “Удесио се, као за Врбицу”.
Данас се бере и цвеће које се не уноси у кућу, већ потопи у воду да преноћи, а сутра ујутру се, на Цвети, укућани њоме умивају.
С обзиром на то да је овај празник у време ускршњег поста, црквено правило је да није добро на тај дан играти и певати.
Наравно, славска трпеза је увек посна. Данашњи празник најављује сутрашњи – Цвети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим.
Многе породице овај дан славе као крсну славу.
