Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу, данас славе Српска православна црква и верници.
Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана по Божићу.
Сретење је један од 12 највећих празника хришћанства, а сама реч „сретење“ означава сусрет. Овај празник празнује се од самог почетка хришћанства, али је као свечаност уведен тек у 6. веку у време цара Јустинијана. Сматра се да се на данашњи дан сусрећу зима и лето. Верује се да на Сретење мразеви попуштају, а природа се спрема за лепше време и долазак пролећа и лета.
Верује се да ће, ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи изађу из јазбине, уплаше се своје сенке и врате се на спавање, зима потрајати још шест недеља.
Ако је дан облачан, медведи неће видети своју сенку и неће се вратити у јазбину, што означава крај зиме.
Постоји веровање да девојке треба да пазе ког мушкарца ће ујутру првог срести, јер ће и будући младожења личити на њега.
