Пише: Иван Милошевић
Већ деценијама за Дан побједе (9.мај) у Црној Гори слушамо комунистичке приче. Као да грађански рат није завршен 1945. године и данас наследници Броза прикивају на крст срама све оне који нијесу попут њих. Три деценије након пада Берлинског зида и тоталног слома комунистичких система и идеологије у Црној Гори се подижу споменици Титу, полажу пионирске заклетве и само још фали да превејани партизански борци рођени 1943. године и касније не носе штафете новом вођи из предсједничког кабинета. Црна Гора је и данас бастион комунизма и реалсоцијалистичко острво пропале идеологије. И послије 76 година на стубу срама су војници Драже Михаиловића који су се у грађанском рату борили за краља и отаџбину и полагали животе за своје идеје. Његова војска из Црне Горе и даље нема достојно обиљежје у својој домовини, а свакога 9. маја испаљује се још по један метак у безгробне војнике и њихове јаме по Словенији, али и у Црној Гори. Комунисти свакога 9. маја забијају нови глогов колац у ујамљене безгробне војнике, заправо у своју браћу и претке који нијесу жељели да се боре под петокраком.
“Српска24” данас своје странице посвећује тој безгробној црногорској војсци и њеним командантима – Павлу Ђуришићу, Ђорђију Лашићу, Бају Станишићу и осталима који у смутним годинама рата 1941. године нијесу издали заклетву краљу и након окупације организовали су отпор, стали на њено чело и звог тога изгубили животе. Били су они команданти генерала Драже Михаиловића који није прихватио капитулацију и негдје баш ових мајских дана 1941. године на Равној Гори подигао је српски барјак устанка. Ове године, дакле, пред нама је вриједан јубилеј, односно 80 година од устанка под вођством Драже Михаиловића! У то вријеме комунисти су ћутали, ослушкивали дипломатске раговоре Молотова и Рибентропа и ковали завјеру не против окупатора, него краља, његове државе и војске.
“Српска24” не жели да обиљежавањем Дана побједе из угла ЈВуО некоме пријети нити се свети, али раскид са комунизмом је насушна потреба Црне Горе и без тога нема слоге нити бољег живота у овом брдима. Мора се престати са блаћењем и погрдним емоцијама који прате четнике посљедњих година на јавној сцени. Као да су то неки странци и ванземаљци, а то су заправо наши очеви, дједови, стричеви – род најрођенији! Њих још нијесмо прихватили као своје, заборавили смо и да постоје и због тога тапкамо у идеолошком мраку и самонаметнутом самозабораву.
Бесмислено је овдје набрајати доказе да је ЈВуО била савезничка војна сила која се борила против фашиста. Бесмислено је то понављати, јер то изгледа није јасно само у Црној Гори, али јесте у Америци, Европи, Аустралији и на свим странама свијета. Тешко је докучити зашто се комунизам толико одржава у Црној Гори, његују га скоро све странке бившег режима, а добар дио и данашње власти. Било би претенциозно да новински чланак даје на то одговор, али у Бога се надам да ће неко много паметнији од мене ускоро покренути то питање и наћи рјешење за излазак из комунистичке идеолошке тамнице.
До тада, нека је слава погинулим припадницима ЈВуО из Црне Горе који своје кости расуше од Триглава до Ђевђелије. Имам и личну обавезу да се поводом тога присјетим и свога дједа, капетана Милоша Станојева Милошевића из Љеворечких Тузи, који оста несахрањен и неопојан на злом путу од Везировог до Зиданог моста!