Адвокат Митрополије црногорско – приморске (МЦП) Далибор Каварић упутио је захтјев Министарству правде и Управи за инспекцијске послове да обави инспекцијски надзор на Цетињу и покрене поступак због, како каже незаконитог истицања, употребе и уклањања државне заставе.
–Дана 07.08. и 08.08. 2022. године, за сада непозната лица извршила су незаконито постављање Заставе Црне Горе на мјесто и начин противан Закону о државним симболима и дану државности Црне Горе и противно Правилнику о ближем начину истицања, употребе као и саставу материјала Заставе Црне Горе (“Службени лист Црне Горе”, бр. 067/19 од 11.12.2019), на начин што су на ковану ограду Цетињског Манастира, на ковану ограду Влашке као и на звонику Бајичке Цркве, као културних добара и вјерских објеката, импровизованим везивним средством причврстили више Застава Црне Горе и на тај начин исту употријебили у прилици, на мјесту и на начин противан напријед наведеним императивним прописима и на тај начин умањили, деградирали и злоупотријебили Државну заставу као најважнији државни симбол и репрезент Црне Горе, наводи се у захтјеву.
Он појашњава да се Законом о државним симболима и дану државности Црне Горе прописује употреба:
–На згради Скупштине Црне Горе; 2) на зградама у којима се налазе службене просторије Предсједника Црне Горе, Владе, Уставног суда, Врховног суда, Врховног државног тужиоца и Заштитника људских права и слобода; 3) на резиденцији предсједника Црне Горе; 4) на зградама органа локалне самоуправе и јавних установа чији је оснивач држава односно локална самоуправа (члан 15). Застава се истиче: 1) на Дан државности Црне Горе и у дане других државних празника Црне Горе, на зградама у којима су смјештени државни органи и органи локалне самоуправе; 2) на зградама представништава Црне Горе у иностранству; 3) на ваздухопловима, бродовима и другим пловилима у складу са посебним прописима; 4) на гласачким мјестима за вријеме избора и референдума; 5) у дане жалости, које одреди Влада, Застава се истиче на пола копља (Члан 16). Застава се може истицати: 1) приликом међународних сусрета, политичких, научних, културно-умјетничких, спортских и других скупова, на којима је Црна Гора представљена, у складу са правилима одржавања тих скупова; 2) приликом прослава, свечаности, културних, спортских и других манифестација; 3) у другим случајевима предвиђеним законом (Члан 17), наводи се у Захтјеву.
Каварић додаје да произилази да предметним Законом и Павилником, није прописано да се Застава Црне Горе може истицати, а посебно није прописано да се државна Застава стално вије, на културним добрима или културно историјским посменицима, а посебно није прописано, нити могуће да се Застава истиче на вјерским објектима, имајући у виду да су сходно члану 14 Устава Црне Горе вјерске заједнице одвојене од државе а да се често у јавном животу вјерским заједницама замјера да се баве дјелатностима из надлежности државних органа, или се Цркви или вјерсим заједницама спори јавно-правни карактер (субјективитет) ради чега овакво истицање Заставе крши принцип одвојености и аутономије Цркве у односу на Државу.
–Члан 18 Закона прописује да када се истиче са једном или са више застава других држава или међународних организација у Црној Гори, Застава заузима почасно мјесто.Почасним мјестом Заставе сматра се мјесто у центру круга, тјемену полукруга застава, прво мјесто у врсти, колони или групи застава, средишње мјесто између застава и лијево мјесто, гледано сприједа, од заставе друге државе или међународне организације. Члан 20 нормира да Застава не смије бити постављена тако да додирује тло, нити као простирка, завјеса и сл. Члан 20а нормира да ближи начин истицања, употребе, као и састав материјала Заставе прописује Министарство, појашњава Каварић.
Напомиње да је у смислу унапријед наведенога члана 20 а Закона о државним симболима, Министарство културе као надлежно, донијело Правилник о ближем начину истицања, употребе као и саставу материјалу Заставе Црне Горе који је објављен и који у члану 1 ближе прописује начин истицања, употребе, као и састав материјала заставе Црне Горе (у даљем тексту: Застава).
–Истицање Заставе уређује члан 2. Закона на начин да се Застава истиче у екстеријеру и ентеријеру објекта. Истицање Заставе у екстеријеру објекта (Члан 3): Застава у екстеријеру истиче се на највишој тачки објекта или на предњој фасади, на начин да буде постављена на јарбол кружног пресјека који је израђен од инокса, месинга или алуминијума. Минимална висина јарбола из става 1 овог члана, једнака је трострукој ширини Заставе. Изузетно од ст. 1 и 2 овог члана, Застава се качи о слободностојећи јарбол позициониран непосредно уз објекат, чија минимална висина износи најмање шест метара или о копље израђено од инокса, месинга или алуминијума, причвршћено на предњој страни фасаде, тријему или најистакнутијем дијелу објекта, највише под углом од 45 степени у односу на фасаду, на начин да доњи дио Заставе не додирује пролазнике или растиње. Вијорење Заставе постиже се инсталацијом посебног Л механизма са ротирајућим елементом, који омогућава да Застава буде јасно видљива, затегнута, стално раширена и покретна у правцу вјетра, наводи се у Захтјеву.
Каварић наводи да је казненим одредбама истога Закона прописано да ће се новчаном казном од 1.000 евра до 20.000 евра казнити за прекршај правно лице а физичко лице новчаном казном од 300 евра до 2.000 ера у сљедећим случајевима.
–Уколико употријеби Грб и Заставу у облику и садржини супротно чл. 4 и 5 овог закона; 2) употријеби Грб и Заставу у умјетничком стваралаштву, наставном и образовном раду на начин којим се нарушавају јавни морал, углед и достојанство Црне Горе (члан 8); 3) на Грбу или Застави изврши било шта, исправи, дода или измијени (члан 9 став 1); 4) употријеби Грб и Заставу као робни или услужни жиг, дизајн, или као било који други знак за обиљежавање роба или услуга, осим у случају да добије претходну дозволу од стране државног органа надлежног за послове културе (члан 10); 5) употријеби оштећени или за употребу неподобни Грб или Заставу (члан 11); 6) заставу постави тако да додирује тло или као простирку, завјесу и сл. (члан 20); 7) у тексту или мелодији Химне приликом извођења изврши било какву измјену (члан 22 став 2); 8) изводи Химну на начин и у приликама који вријеђају углед и достојанство Црне Горе (члан 25). За прекршај из става 1 овог члана казниће се новчаном казном од 300 еура до 2.000 еура одговорно лице у правном лицу, појаснио је он.
Указао је и на сљедеће.
–Имајући у виду да су у конкретном Заставе постављене на Манастир, на Влашку Цркву, Бајичку Цркву као вјерске објекте и културна добра високе категорије, да самим тим нијесу постављене на мјесто на коме се може постављати Застава тако да се стално вије, на мјесто на коме се Застава истиче или на мјесто на коме се Застава може истицати, те да самим тим није било Заставу могуће поставити на прописани начин: на јарбол кружног пресјека који је израђен од инокса, месинга или алуминијума. Да је минимална висина јарбола из става 1 овог члана, једнака је трострукој ширини Заставе. Изузетно од ст. 1 и 2 овог члана, Застава се качи о слободностојећи јарбол позициониран непосредно уз објекат, чија минимална висина износи најмање шест метара или о копље израђено од инокса, месинга или алуминијума, причвршћено на предњој страни фасаде, тријему или најистакнутијем дијелу објекта, највише под углом од 45 степени у односу на фасаду, на начин да доњи дио Заставе не додирује пролазнике или растиње, што у конкретном није случај. У конкретном осим што није постављена на дозвољено мјесто ни вијорење заставе није постигнуто инсталацијом посебног Л механизма са ротирајућим елементом, који би омогућавао да Застава буде јасно видљива, затегнута, стално раширена и покретна у правцу вјетра, то произилази да је описаним радњама осумњичених извшен описани прекршај, наводи Каварић.
Правни заступник Митрополије црногорско приморске предложио је да Управа за инспекцијске послове изврши инспекцијски надзор на Цетињском Манастиру, Влашкој Цркви, Бајичкој Цркви те по потреби и на другим вјерским објектима у Пријестоници Цетиње, уз помоћ Управе Полиције идентификује лица која су починила описане противправне казнене радње и покрене одговарајући прекршајни поступак против лица која су извршила незаконито постављање Застава Црне Горе на мјестима и начин противан члану 15, 16 и 17 Закона о државним симболима и дану државности Црне Горе и члану 1, 2, 3 и 7 Правилник о ближем начину истицања, употребе као и саставу материјалу Заставе Црне Горе који је објављен (“Службени лист Црне Горе”, бр. 067/19 од 11.12.2019), те да наложи осумњиченима, да о свом трошку уклоне напријед наведене и незаконито постављење државне Заставе.
