Три младе особе у среду су извршиле самоубиство у Београду. У Батајници се обесила малолетна девојка, 25-годишњи младић је из карабина пуцао себи у главу, а једна девојка је скочила са зграде. Одмах иза саобраћајних несрећа, самоубиство је други најчешћи узрок смрти младих узраста између 15 и 29 година. Самоубилачким мислима склоне су особе с психичким проблемима, али могу да утичу и други фактори – употреба опијата, изолација, губитак посла, смрт члана породице, прекид љубавне везе.

–Већ више од годину дана живимо у једној неизвесности, кризи, која је узрокована ковид пандемијом. Све је на неком чекању, другачији начин едукације, школовање, немогућност завршавања започетих процеса, напредовања, каријере, стварања породице, остваривања родитељства, планирања, све то доводи до страхова, опште узнемирености, баш због тога што ништа не може да се предвиди, наводи психијатар др Марјана Тркуља.

Због већих страхова већи је и број студената који су покуцали на врата психијатра Студентске поликлинике.

–Пре свега усамљеност, која се јавља као последица. Такође, указао бих на то да су млади популација која су у свом биолошком зениту. Они имају тежњу за дружењем, тежњу за социјализацијом, за такмичењем, играњем и за све су то ускраћени. То су те тегобе које су пре свега повезане са страхом, а има и овог другог дела и депресивног дела, тако да их има више и тежа је клиничка слика, истиче др Миодраг Стојановић из Завода за здравствену заштиту студената Београда.

Слика истраживања показује да је пандемија највише погодила младе узраста између 25 и 30 година.

–Зато што су они негде завршили школовање па се сада поставља питање да ли су то они млади који први пут излазе на тржиште рада па осећају несигурност и незадовољство с обзиром да у овим условима је било теже пронаћи посао, да ли је су то млади који су већ на тржишту рада и стекли су финансијску независност, међутим су изгубили или је угрожена услед пандемије. Такође то су и они млади који су сада први пут родитељи па самим тим брину и за егзистенцију неких других, напомиње Ана Јокић из Кровне организације младих Србије.

А како да други примете да у својој породици или окружењу имају особу којој је помоћ потребна?

Одговор на то питање није једноставан, поручују стручњаци. Најефикаснији рецепт је, кажу, континуирана подршка и разговор са младима.

–Оно што је битно у свим овим ситуацијама, односно све ово што утиче на младе јесте доступност сервиса и услуга за младе, посебно они који се односе на ментално здравље. Такође, битан је и број кадрова који би могао да адресира ову тему, додаје Јокићева.

Кадрова нема довољно. Србија има тек 47 специјалиста психијатрије који се баве децом и младима, што значи један лекар на више од 27.000 деце и адолесцената.