Пише: Иван Милошевић
Црној Гори треба монархија, односно краљ! Али не овај из актуелног предсједничког кабинета, него прави краљ краљевске крви. Срби су имали више династија (Карађорђевиће, Петровиће и Обреновиће), па би од њиховог потомства требало једном, по правди и небеској вољи, да припадне и црногорски престо. Значио би то радикалан раскид са комунизмом, повратак Црне Горе на стамене темеље монархије и преко ње повезивање са читавим свијетом. Изгледа утопијски, бесмислено, сизифовски, али Црној Гори је потребан још један јуриш на немогуће да би дошла себи. Наравно, не јуриш комуниста и атеиста, од којих данашња Црна Гора не може да дође до даха, него јуриш духовне аристократије која схвата суштину европских монархија, односно метафизичку повезаност монарха са својим народом. Нажалост, таквих појединаца у Црној Гори нема много, о њиховом организованом пројекту попут оног у Србији (ПОКС) нема ни говора, па се монархија из данашње перспективе чини залудан посао. Можда и јесте, али понекад је лијепо сањати залудне снове!
Како би нам данас требао краљ! Док Здравко ратује са ДФ-ом, броји им проценте и бира газде, а сам консултује амбасаде, и док се нећка на српске кадрове и сматра их необразованим, ДФ тражи реконструкцију владиног кабинета и упозорава да све има свој праг, па и осјетљивост на Здравкове критике и његово страначко прегруписавање. Док Здравко са врха листе која га је довела у премијерску фотељу најављује оснивање своје странке, а ДФ нема намјеру нити разлога да другима препусти своје бираче, прави краљ би знао како да све то ријеши! Позове и једне и друге, руча са њима и културно и аристократски им савјетује да се окану ћорава посла, договоре се и наставе да раде свој посао! Сви вуци сити и све овце на броју! Без краља обичан смртник се Богу моли да неко ово ријеши између Здравка и ДФ-а и не увлачи нас у авантуру нових избора и осталих трица и кучина!
Примјер да је тако нешто могуће за живота је свједочио митрополит Амфилохије. Он је окупио страначке лидере и оне који су га вољели и оне друге, угостио у манастиру Острог и лијепо привео познању политике. Заједно и сложно, за обичан народ и темељне вриједности Црне Горе, а који то неће нека раскрсте са Светим Василијем и осталим свецима! И до договора је дошло и на тим темељима је створена прва демократска, а требало је да буде и антикомунстичка, влада у Црној Гори! Нажалост, митрополита више нема да окупи и скупи на једно мјесто дјелове нове власти, па се питам да није то један од разлога што “ратују” Здравко и ДФ? Да ли би тога било да је жив митрополит?
Знам да све ово око монархије тренутно изгледа шашаво и на ту тему, нажалост, у Црној Гори немам саговорника, него ме већина сумњиво гледа и иза леђа гестикулира рукама, али надам се да ће дјеца комунизма временом схватити да правац којим су кренули никуда не води. Обнова монархије је један од праваца за суштинску и свеукупну обнову Црне Горе и уопште Срба, па ма гдје живјели! Док о томе не почну да размишљају паметнији и моћнији од мене, не преостаје ми ништа друго него да пишем, пишем и пишем. Јесте шашаво, али не боли и ослобађа!
