Лидер Грађанског покрета УРА и потпредсједник Владе Црне Горе Дритан Абазовић казао је да коалиција Црно на бијело нуди стварање мањинске владе, што је, како је истакао, једно од могућих рјешења кризе власти. Понуду за подршку мањинској влади упутиће 81 посланику, каже Абазовић, и поручује да у њој не би било мјеста за ДПС и ДФ. Ако се он буде питао, како је рекао, у новој влади било би мјеста за неке министре из актуелне владе.
Он је на прес конференцији коалиције Црно на бијело рекао да нуде модел за који сматрају да је могуће рјешење политичке кризе: “Ми нудимо да ми створимо мањинску владу, да је подрже сви, понуђена ће бити 81 посланику у парламенту, са жељом да консензус буде што шири и да буде на нивоу најмање 49 посланика”.
Понавља да се ДПС неће вратити на власт, те да је циљ да се одблокира пут ка Европској унији.
Абазовић је саопштио и да међународни партнери траже стабилност, коју би требало да постигну унутрашње снаге у земљи. Тврди и да страни партнери нити стварају, нити руше Владу Црне Горе.
Он је рекао и да је актуелна Влада урадила и неке добре ствари, подсјећајући да је УРА максимално подржавала извршну власт и били најјачи стуб на који се влада ослања.
-Ако неко има рјешење које је одрживо, ту смо да га чујемо, рекао је Абазовић, наводећи да је њихов концепт јасан.
Истиче и да избори остају као отворена опција, те да се мандат врати грађанима. Ако своје идеје не могу остварити из власти, како је рекао, није проблем ни да оду и за њих се боре из опозиције.
Нијесу, каже Абазовић, размишљали о премијеру мањинске владе, јер је прво неопходно да добију подршку за тај приједлог. О свему је обавијестио јутрос и премијера Здравка Кривокапића, наводећи да настављају да имају коректне односе. Не осјећа, како је рекао, да има неку посебну моралну обавезу према било коме.
Волио би, како је рекао, да мањинску владу подржи и СНП, истичући како је у претходном периоду највише комуницирао са лидером те странке Владимиром Јоковићем.
Говорећи о томе ко може, а ко не у мањинску владу, Абазовић је рекао да би приоритет имали потписници Меморандума: “Логично је да за ДПС и ДФ не би било мјеста у мањинској влади”.
-Навијам да нас подрже ДПС и ДФ. То сам и тражио од ДФ-а. Било би феноменално да нас подрже ДПС и ДФ, казао је Абазовић, наводећи да није сигуран да је то реално.
Каже да нема ништа против Демократа и Демоса по питању учешћа у мањинској влади: “Скуп партија центра би било добро да пронађе минимални заједнички језик”.
Предсједник Савеза грађана ЦИВИС Срђан Павићевић рекао је да су на прагу стварања владе националног препорода и помирења, што значи да “разлике морамо оставити у домену наше приватности”.
-Ово није ни против кога, ово је против назадних идеологија подјела. Морамо да отворимо дијалог, да почнемо да причамо и да се доживљавамо као своји, истакао је Павићевић.
Истакао је да су 30. августа успјели да размонтирају систем партитократије, те да је у питању била прва промјена власти на регуларним изборима.
-Тадашња еуфорија је била таква да ни ми нијесмо могли да јој одолимо. Знали смо да је пред нама тежак период, прави период транзиције, рекао је Павићевић.
Експертска влада, како је оцијенио, није реализовала оно што су била очекивања, те да коалиција Црно на бијело таквој стагнацији не може давати зелено свјетло.
Рекао је да се након више од 13 мјесеци послије избора може рећи да је квалитет транзиције на лошем нивоу.
-Одлучили смо се на потез који није нимало лак, који није исхитрен и који је прошао анализу, рекао је Павићевић, наводећи да је лоша ситуација и у парламенту, и у Влади, али и у судској власти.
Кад је у питању црногорска скупштина, Павићевић је рекао да је присутна конфузија, антагонизам и непродуктивност: “Тај парламент подржава извршну власт у распону од једног до 15 посланика. То је за савремену демократију неприхватљива теза и са тим не можемо даље да функционишемо”.
-Влада функционише сама за себе, она има ставове које она сама спроводи, рекао је Павићевић, уз оцјену да се мора тражити модел како да се из свега овога изађе.
Он је позвао све грађанске опције да приђу и акумулирају снагу и енергију како би заузели што више црногорског политичког простора, те да се остави мање простора за екстреме: “Њима је мјесто на маргинама. Екстреми нас не воде нигдје и враћају нас тамо гдје смо некад били”.
Црна Гора, како је рекао, за 13 и по мјесеци није изашла из подјела: “Настави ли се на овај начин, ми срљамо у сегрегацију одређених група, националних колективитета. Зар се тога нијесмо нагледали? Сви који сматрају да ово мора да буде национална држава – гријеше”.
