Кандидат за генералног директора Јавног сервиса, дугогодишни новинар Никола Марковић, судећи по документацији коју је предао, нема довољно радног искуства под VII-1 нивоом квалификације образовања за ту позицију, објавио је Градски портал.
Марковић није хтио да коментарише своју кандидатуру за Градски портал, али се из ЦВ-а који је доставио том медију види да је тек ове године добио диплому професора српскохрватског језика и књижевности на Филолошком факултету у Никшићу.
Извор Градског портала из РТЦГ наводи да је за руководећу позицију у Јавном сервису неопходно радно искуство од најмање 10 година (120 мјесеци) са факултетом, односно VII-1 нивоом квалификације образовања.
Због тог услова из конкурса се и раније дешавало да поједини новинари одустану од кандидатуре за неку од челних позиција у Јавном сервису.
Предсједница Судског савјета и професорица радног права Весна Симовић-Звицер објашњава за Градски портал да су радни стаж и радно искуство различите категорије и да их закон о раду као такве препознаје.
-Радно искуство не подразумијева вријеме проведено у радном односу јер можете бити у радном односу са завршеном средњом школом, вишом школом — али све то представља радни однос. Радно искуство дефинише оно искуство које сте стекли кроз радни однос, уговор о стручном оспособљавању или волонтерском раду, али у нивоу квалификације. Закон о раду у члану 6. јасно дефинише значење радног искуства, навела је Симовић-Звицер.
Марковић је у програму развоја и рада РТЦГ-а за мандатни период 2021—2025. који је доставио Градском порталу, поред осталог, навео да би увео више нових емисија којима би се, како наводи, обратила пажња на животне проблеме грађана, али и повећала интерактивност са гледаоцима и слушаоцима.
Извор Градског портал из РТЦГ-а закључује како је Марковић у том плану навео низ програмских приједлога, што је у ингеренцији и опсегу посла директора ТВЦГ и уредничког тима, а не генералног директора.
Осим Марковића, за челну позицију у Јавном сервису кандидовао се и предсједник Грађанске алијансе Борис Раонић. Раонић тврди да са предајом кандидатуре није ушао у сукоб интереса, иако су чак четири од девет чланова Савјета РТЦГ, који бирају генералног директора, у пословним односима са НВО на чијем је челу.