Синоћњи наступ Бијелог дугмета у Чикагу био је један од најпосећенијих концерата неког балканског извођача у Америци икада. Сат времена пре изласка бенда на сцену игла није имала где да падне у клубу “Јое`с Ливе”, а већ први препознатљиви тактови су те “људске сардине” спојили у једну масу која се теледириговано таласала од почетка до краја.
Даљински је, наравно, држао Горан Бреговић, а за тон је био задужен Младен Војичић Тифа, једини од тројице певача који је кренуо са бендом на овогодишњу америчку турнеју. Један, али вредан. Испоставиће се више него довољан за врхунско, скоро тросатно уживање.
Почетни тонови и аранжмани, који су више звучали као некаква џез-Гуча него као рок концерт, служили су као загревање за оно што ће уследити касније. Плех оркестар био је наштиман на пиано, бугарске додоле су гласовима давале боју и интонацију, таман толико да Брега и Тифа полако увуку публику у њихову причу, која је расла и крчкала се све док није прокључала, уз бесконачни низ хитова уз које, стекао се дојам, публици није ни требао бенд.
У хору од две хиљаде грла било је и оних којима је српскохрватски језик стран, али ванвременске песме и хитови Бијелог Дугмета нису. На лицу места синоћ смо срели три или четири генерације обожавалаца, од којих су многи рођени у Америци, неки никада нису били на Балкану, али им је свима заједничко да напамет знају “Тајну везу” и “Липе цвату”. Без акцента.
Иако су многи пре концерта сумњичаво вртели главом, испоставило се да је и један пјевач довољан да у народу активира чип који нам је Брега свима уградио отприлике од рођења и на који инстинктивно реагујемо подизањем руку и гласа, знали да певамо или не.
Дилеме да ли Тифа може сам да изгура концерт су се показале неоснованим. Изгурао је, још како, искусно ослушкујући публику и процењујући када треба да преузме, а када да јој препусти иницијативу. Водио је концерт од почетка до краја, па и кад техника није на његовој страни, што се десило у неком тренутку. Уосталом, није Брега случајно рекао да му је Тифа омиљени од Тројице. Има нека тајна веза…
Концерт, чији је организатор био Пуре Ливе Мусиц, завршио се колективним делиријумом на “Ружицу” а маса је овацијама испратила ознојани бенд на заслужени одмор. До следеће прилике.
И уз наду да ће се то можда десити већ следеће године, када највећа балканска група свих времена слави пола века постојања, што може бити леп повод за велику турнеју на којој ћемо можда видети и комплетну поставу, са Бебеком и Аленом Исламовићем. Живи били па видели!
Текст/Фото: Антоније Ковачевић
Извор: сербиан тимес
