Пише: Иван Милошевић
Ма колико слике са Цетиња некога згражавале, одлазак тоталитаризма и једне странке која је гајила такав облик власти, изгледа да је био немогућ без обрачуна на улици. Не заборавимо да је ДПС на власт дошао са улице и да кад год је њему било у интересу излазио је на улицу и примјењивао класичне методе уличне борбе. Уосталом, као и њихови идеолошки преци, комунисти, који су свој политички вијек почели као терористичка организација.
Наједноставније речено, ДПС је показао своје право лице, показао свима да никада није признао резултате избора од 30. августа и да је чекао згодну прилику да се преко улице врати на власт. И у томе се садржи најједноставниј формула одговора не само данашњег дана, него и једногодишњег живота бившег режима. Нажалост, многима је све то било јасно, већ 31. августа, али представницима владе Здравка Кривокапића изгледа да то долази до мозга тек ових дана!
ДПС је претходних 12 мјесеци предузео све што је могао да мобилише све своје јавне и тајне снаге, да преко медија све остале прогласи издајницима и окупаторима и одлучио је да ту парадигму своје неокомунистичке идеологије изведе на цетињске улице и под плаштом одбране Црне Горе, њене части и угледа, покуша да се врати на власт. Тоталитаризам бивше власти огледа се у херметичкој слици свијета, гдје су једино они острвца слободе, док су сви остали разјарене ајкуле које кидишу на њих. Тоталитаризам комунистичког типа не види никога осим себе и своју идеологију по којој је човјек само човјек уколико припада том покрету, док су сви остали унутрашњи и спољни издајници. Због тога није ни чудно што се ДПС демонстранти бране паролама “издаја”, “издаја”. За њихов облик владавине издаја је политичка воља изражена на изборима и уколико није у складу са њиховом очекивањима она је уперена против државе, али и против самих грађана који су субјекти те воље!
И ма колико биле жалосне слике које јутрос долазе са Цетиња судећи према политичком профилу ДПС-а кад-тад ово је морало да се деси. ДПС је у све ово увукао и цркву и један церемеонијални вјерски чин прогласио окидачем за своје неокомунистичке циљеве. И ма колико то у овом тренутку изгледало апсурдно, али годину дана након избора 30. августа, Црна Гора бије битку за раскид са једном тоталитарном идеологијом која је у црно завила пола планете! Ваља се надати да ће све проћи без озбиљних посљедица, јер раскид са комунизмом није вриједан ни једног јединог еритроцита људске крви!
Када се све ово смири и када коначно почнемо да живимо као сав нормални свијет, све ствари ће доћи на своје мјесто и коначно ће људи у овим брдима схватити да брат брату није највећи душманин и да и онда када не мисле исто, не престају да буду браћа и да морају живјети заједно!
Када брат приђе брату и опрости, знаћемо да је дошао крај комунизму!
