Пише: Јован Маркуш
Браћа Зубер, Лале и Никола, су богатство донијели у Црну Гору а не отели од народа, за разлику од данашњих новокомпованих ,, бизнисмена“. Никола Андријин Зубер са Угања је завршио Богословско –учитељску школу на Цетињу, а брат Лале, Поморску академију. Први свјетски рат затекао је браћу Зубер у Америци, у Хондурасу где су оба брата стекла иметак и створили угледно место као трговци и поморци. Свршетком рата са великим капиталом међу првима су се вратили у Црну Гору и на Цетиње основали Српско – албанску банку са основним капиталом од 100 милиона ондашњих динара. Основали су „Јадранско-скадарску пловидбу“ у Боки Которској, као и на Скадарском језеру „Зетску пловидбу“.
Браћа су купили и поклонили Општини Цетиње електричну централу вриједну 5.000.000 ондашњих динара. Једини услов је био да од прихода централе, сваке године за 8. новембар (Митровдан), о крсној слави браће Зубер, цетињској сиротињи подели 50.000 динара, и да тога дана не буде гладних на Цетињу. То је била прва електрична централа тада у Црној Гори.
Браћа Зубер Никола и Лале су прва почели рударске радове у Буљарици и у Црмници. Од богатства које су стекли и донијели у Црну Гору на Цетиње су откупили и адаптирали палате овдашњих амбасада, као што су италијанско посланство, француско, енглеско и руско посланство. Уредили су руинирани „Гранд хотел” и зграду “Црногорске банке”…итд.
Никола Зубер у два наврата је био биран за председника општине Цетиње (1934 -1938) и у два изборна мандата биран је испред Цетиња за посланика Скупштине Краљевине Југославије. Његов брат Лале такође је испред Цетиња биран за посланика Скупштине Краљевине Југославије.
Нажалост, комунисти су сво велико богатство које су имали у многим мјестима Црне Горе отели од браће Зубер и њихових потомака, па чак и улицу коју су им грађани Цетиња доделили као највећим добротворима Цетиња, не поштујући завјештања, а цетињској сиротињи ускратили помоћ коју су добијали од легата браће Зубер.
