Пише: Иван Милошевић
Преговори око владе постају досадни. Те Милојко се труди, те Ник пише бајке и хоће да укида српске медије, Адријан црче од љубави према олуји, Ервин би да постане паша и формира харем, Алекса плаче за скупштинском фотељом и живот би дао да се у њу врати, Јоковић не зна шта га је снашло након што је обезбједио цензус, Даниловић глуми политичког гуруа, а у томе му помаже „Цивис“. Досадно и већ виђено! Очигледно да ће Милојко у владу спаковати све што стигне, кусо и репато, меснато и мршаво, лијепо и ружно, саркастичмо и депресивно, облачно и ведро, црно и бијело и све остало што му стигне под руку. Гарант да ће за који дан да одлети до Вашингтона и нову владу и расподјелу ресора утаначи са Ескобаром!
Изван Милојковог политичког хоризонта за сада су ЗБЦГ и Ура. Милојко би радо да Србе има у влади, али не зна како да то изведе, а да не виде Американци. Убацио би их некако на мала врата, јер му је јасно да без њих влада ће му бити велика крпљевина и зависиће од Никових, Ервинових и Адријанових хирова! А поменути мањински тројац стварно је за анале. Ник је прави планинар и као од шале не само да се пење пјешке на Дечић, него осваја као од шале падине Ловћена и Дурмитора. Нема те планинске стазе коју не зна Ник, све су му пречице познате, познаје све пећине и урвине, потоке и водопаде. Ник је прави авантуриста, попут оног пустолова што у пустињи једе мраве, лептире и комарце и ништа га не може изненадити. Ник, Ник, мале су за тебе Тузи, мала ти је и Подгорица, негдје ти је таман пола Црне Горе, а по вољи цијела Црна Гора. Ех, да Ника допадне његових пет минута, све послове би позавршавао за три минута, док она два би искористио да стави катанац на све српске медије, а на оним преосталим од јутра до мрака пушта „шоту“!
За копље испод Ника су Ервин и Адријан! Јесу лукави као лисице, спремни као запете пушке, али су одавно прочитани. Вјерне су политичке слуге ДПС-а и сађење тикви са њима је као сађење бундева са Милом и његовом пратњом. И зна то Милојко и радо би их заобишао, без убацивања кроз мала врата, показао им противпожарне степенице, али мука његова је мултикултураност, мултинационалност и остала мулти зајебанција. Како да буде све то мулти без Адријна и Ервина, а да буде премијер и да је барем сигуран на годину двије. Зна да ће Ервин и Адријан на први позив да се врате под Милове скуте, али мора са њима, јер за вратом му дише Ескобар и 24 сата дневно понавља: „Милојко, мулти, мулти, мулти…!“
ЗБЦГ и УРА су на стенд бају, чекају и надају се. И било би лијепо да ЗБЦГ коначно постане дио власти, а и то су заслужили. Какви год да су, деценијама су се борили против ДПС-а, били хапшени и протјеривани из парламента, али и са улице и када су коначно успјели да Милу виде леђа, леђа им је окренуо Здравко, па су и они остали без леђа, односно мјеста у влади! Једино још из те коалиције нико није био министар, па да видимо шта зна! Сви остали су показали шта знају, односно не знају и нека им је срећан пут!
Дритан ми изгледа као сироче! Скоро је го као пиштољ, стријепи од сваког политичког комарца и користи сваки минут као премијер у оставци. Именује кадрове, као да их је сам школовао, пише дипломе као да је свима предавао и диже цијене горива као да му је то од оца остало! Ипак се нада, из прикрајка, да ће остати гдје је данас и да ће владати још коју годину, барем док не именује све које је намјеравао да именује и док не достигне рекордну цијену горива. Након тога, гарант, би се и сам повукао!
Углавном, досадни Милојко зове и оне које никада не би звао, желио би да се окуша као премијер, па да то буде и на његову и на нашу штету, али ето и да то има у биографији и да има са чиме да сјутра конкурише на сингапурским и осталим берзама! Што нас већ два мјесеца смара и свједочи да не зна гдје му је глава, а гдје позадина, није његова брига. О томе брине свезнајући и мултикултурални и мултиконфесионални Јаков, он спаја неспојиво и вјежба апстрактну математику и логику и по њима све је у Црној Гори боље него што је било и напредујемо у сваком погледу свакога дана!
Јесте апстракција Јаковљев оптимизам и када се повеже са Милојковом досадом, Никовим авантуризмом, Ервиновим и Адријановим загрљајем са Милом, не преостаје ти ништа друго него да побјегнеш одавде или да се барем закључаш у некој планинској кућици и из ње не излазиш наредних пар година. Ваљда до тада из Црне Горе оду Милојко, Јаков и остало друштво и усреће некога другога као што су усрећили нас! Сигуран сам да ће то други боље знати да поштују од нас. Нама је већ свега преко главе и нека нам Бог да здравље, за остало више нема са чиме да се боримо!
